Haško tužilaštvo protiv odluke o prebacivanju slučaja u Srbiju

Tužilaštvo, koje je u svojstvu "prijatelja suda" (amicus curiae), zatražilo je da slučaj ostane u Mehanizmu i da se sudi u Hagu.



Takođe, zatražilo je da se odbaci odluka kojom se povlači nalog tribunala za hapšenje dvoje radikala, zatim je zatraženo da se ponovo izda nalog za hapšenje i nalog za prebacivanje dvoje optuženih radikala pred sudije Mehanizma kao i da se ukinu novi međunarodni nalozi za hapšenje i nalog da se optuženi predaju vlastima u Srbiji. 



Odluku o ustupanju sudovima u Srbiji doneo je sudija Mehanizma 12. juna ali, kako je tužilaštvo navelo, nisu uzete u obzir brojne činjenice.



Kako je navedeno u obrazloženju žalbe tužilaštva, Srbija nije izvršavala naloge Suda u Hagu niti je dala obrazloženje za neuspeh da ih izvrši, a takođe nije uzeta u obzir činjenica da je Sudsko veće 2016. godini ukazalo predsedniku Tribunala da Srbija ometa tok pravde.



Dalje je navedeno da nisu uzete u obzir ni činjenice navedene u optužnici, a to je da su optuženi svojim mešanjem imali nameru da utiču na sudski postupak u Hagu, kao i da zaštićeni svedoci imaju stalne strahove zbog sigurnosti svoje i svojih porodica posle saradnje sa tužilaštvom, te da su strahovi svedoka takvi da su izrazili nespremnost da sarađuju s vlastima Srbije direktno.



Takođe, u žalbi je navedeno i da je činjenica da je tužilaštvo uključeno u postupak više od sedam godina te ima daleko veće i detaljnije poznavanje slučaja nego srpske vlasti.



Radetu i Jojića, tužilaštvo tereti za krivično delo nepoštovanja suda, odnosno da su navodno zastrašivali svedoke u postupku koji je vođen protiv lidera SRS Vojislava Šešelja.



Srbija je 2015. godine odbila da uhapsi i izruči Jojića i Radetu Haškom tribunalu pošto su srpski pravosudni organi konstatovali da nema uslova za njihovo izručenje, jer ni statut Saveta bezbednosti UN o radu Tribunala, kao ni srpski Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom ne predviđaju krivično delo za koje se terete.