Музеј жртава рације у Чуругу обележио петогодишњи рад
У Чуругу је свечано обележен петогодишњи рад Музеја жртава рације, отвореног у центру села у некадашњем Топаловом житном магацину у знак сећања на више стотина чурушких Срба и Јевреја који су у јануару 1942. године убијени у злогласној мађарској рацији.
Поводом обележавања годишњице, Меморијало друштво „Рација 1942” је приредило пригодан културно-уметнички програм, а присутнима су се обратили председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, амбасадор Мађарске у Београду др Атила Пинтер, покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић, председник Скупштине општине Жабаљ Радован Чолић, изасланик епископа бачког и новосадског Иринеја протонамесник Миладин Бокорац и председник Меморијалног друштва Божидар Војновић.
Председник покрајинског парламента Иштван Пастор је подсетио на велики гест историјског помирења двају народа, које су пре пет година започели тадашњи председници Србије и Мађарске Томислав Николић и Јанош Адер. Пастор је оценио да су они заједно направили најважније кораке у изградњи политике мира и праштања.
– Пре пет година, 26. јуна 2013. године, председник Републике Србије Томислав Николић и председник Мађарске Јанош Адер су се поклонили сенима жртава злочина и иницирали процес историјског помирења – навео је Пастор. – Њихове поруке су биле јасне: ниједан народ не може носити стигму колективног злочина и нема помирења без преиспитивања политика које подстичу учешће, подржавање и толерисање злочина.
Пастор је нагласио да су двојица председника недвосмислено истакла да је починилац злочина имао властито име и презиме и могућност избора.
Секретарка Меморијалног друштва „Рација 1942” Јасмина Јуришин, гововорећи о петогодишњем раду Музеја, навела је да је такозвани Топалов магацин изградила 1925. године породица Смиљански из Чуруга као пословно-стамбени објекат. Објекат је касније продат Бранку Новакову Топалову и имао је функцију житног магацина до јануара 1942. године, када је у њему убијено више стотина Чуружана.
Након Другог светског рата магацин је национализован. Стамбени део зграде је остао у власништву породице Новаков, простор угоститељства је додељен Општини Жабаљ, а житни магацин Земљорадничкој задрузи, која је идеалну половину магацина поклонила Српској православној цркви у Чуругу. Након оснивања Меморијалнг друштва, цео објекат је дат на трајно коришћење и плодоуживање Меморијалном друштву у циљу отварања Меморијалног центра.
– На комеморацији каква се није десила у Источној Европи у последњих осам деценија, председник Николић и председник Адер су потврдили да наше две заједнице имају снаге да замисле нови свет и поставе темеље заједничког живота вођене искреним уверењем да се заједнички живот не може градити без стида и наде, без реафирмације изгубљеног осећаја за правду – навео је Пастор. – Дубоко верујем да је визија Музеја жртава рације рођена из тих уверења. Јер, с Музејем добијемо разлог и за стид и за наду.
Он је истакао да се на пету годишњицу Музеја жртава рације сећамо људи који су убијени свирепо и злочиначки. Делом из освете, делом из одмазде, а првенствено зато што су били другачије вероисповести и националности. И то је била намера која је прерасла у програм.
Покрајинска секретарка Драгана Милошевић је рекла да су музеји, без обзира на то чему су посвећени, сами по себи места незаборава, и то важи и за Музеј жртава рације.
– Музеј је отворен да би за вечност подсећао на страдање невиних људи, чије слике нас овде окружују, сведочећи о једном страшном и обезљуђеном времену и да би неговао пијетет према њиховој ничим заслуженој патњи – истакла је Драгана Милошевић.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, који је био позван на свечано обележавање петогодишњице рада Музеја, телеграмом се захвалио председнику Меморијалног друштва Божидару Војновићу на позиву, изражавајући дубоко жаљење што због раније преузетих обавеза није био у могућности да се одазове. Он је написао и да свакако жели да искористи прилику да председнику и свим члановима Меморијалног друштва пожели да истрају у том веома значајном и великом задатку, задатку неговања сећања у борби за истину о највећем страдању које је задесило наш народ на овим просторима.
То време, поручила је, никада и нигде више не би смело да се понови. Секретарка је навела да Музеј у Чуругу није само место вечног сећања на невине жртве него је, заједно са спомеником мађарским жртвама из 1944. и 1945, који је у Чуругу такође подигнут пре пет година, и симбол историјског српско-мађарског помирења.
– То помирење је засновано на заједничком ставу да свака невина жртва, ма чија она била, заслужује сећање и поштовање, а чињеница да је Музеј уређен новцем Владе Републике Мађарске, а споменик је подигнут новцем Владе Србије била је више него симболична потврда таквог става – поручила је Драгана Милошевић.
Ержебет Марјанов