Muzej žrtava racije u Čurugu obeležio petogodišnji rad

Povodom obeležavanja godišnjice, Memorijalo društvo „Racija 1942” je priredilo prigodan kulturno-umetnički program, a prisutnima su se obratili predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, ambasador Mađarske u Beogradu dr Atila Pinter, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, predsednik Skupštine opštine Žabalj Radovan Čolić, izaslanik episkopa bačkog i novosadskog Irineja protonamesnik Miladin Bokorac i predsednik Memorijalnog društva Božidar Vojnović. 

Predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor je podsetio na veliki gest istorijskog pomirenja dvaju naroda, koje su pre pet godina započeli tadašnji predsednici Srbije i Mađarske Tomislav Nikolić i Janoš Ader. Pastor je ocenio da su oni zajedno napravili najvažnije korake u izgradnji politike mira i praštanja. 

– Pre pet godina, 26. juna 2013. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Mađarske Janoš Ader su se poklonili senima žrtava zločina i inicirali proces istorijskog pomirenja – naveo je Pastor. – Njihove poruke su bile jasne: nijedan narod ne može nositi stigmu kolektivnog zločina i nema pomirenja bez preispitivanja politika koje podstiču učešće, podržavanje i tolerisanje zločina.

Pastor je naglasio da su dvojica predsednika nedvosmisleno istakla da je počinilac zločina imao vlastito ime i prezime i mogućnost izbora. 

Sekretarka Memorijalnog društva „Racija 1942” Jasmina Jurišin, govovoreći o petogodišnjem radu Muzeja, navela je da je takozvani Topalov magacin izgradila 1925. godine porodica Smiljanski iz Čuruga kao poslovno-stambeni objekat. Objekat je kasnije prodat Branku Novakovu Topalovu i imao je funkciju žitnog magacina do januara 1942. godine, kada je u njemu ubijeno više stotina Čuružana.

Nakon Drugog svetskog rata magacin je nacionalizovan. Stambeni deo zgrade je ostao u vlasništvu porodice Novakov, prostor ugostiteljstva je dodeljen Opštini Žabalj, a žitni magacin Zemljoradničkoj zadruzi, koja je idealnu polovinu magacina poklonila Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Čurugu. Nakon osnivanja Memorijalng društva, ceo objekat je dat na trajno korišćenje i plodouživanje Memorijalnom društvu u cilju otvaranja Memorijalnog centra.  

– Na komemoraciji kakva se nije desila u Istočnoj Evropi u poslednjih osam decenija, predsednik Nikolić i predsednik Ader su potvrdili da naše dve zajednice imaju snage da zamisle novi svet i postave temelje zajedničkog života vođene iskrenim uverenjem da se zajednički život ne može graditi bez stida i nade, bez reafirmacije izgubljenog osećaja za pravdu – naveo je Pastor. – Duboko verujem da je vizija Muzeja žrtava racije rođena iz tih uverenja. Jer, s Muzejem dobijemo razlog i za stid i za nadu.  

On je istakao da se na petu godišnjicu Muzeja žrtava racije sećamo ljudi koji su ubijeni svirepo i zločinački. Delom iz osvete, delom iz odmazde, a prvenstveno zato što su bili drugačije veroispovesti i nacionalnosti. I to je bila namera koja je prerasla u program. 

Pokrajinska sekretarka Dragana Milošević je rekla da su muzeji, bez obzira na to čemu su posvećeni, sami po sebi mesta nezaborava, i to važi i za Muzej žrtava racije. 

– Muzej je otvoren da bi za večnost podsećao na stradanje nevinih ljudi, čije slike nas ovde okružuju, svedočeći o jednom strašnom i obezljuđenom vremenu i da bi negovao pijetet prema njihovoj ničim zasluženoj patnji – istakla je Dragana Milošević. 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, koji je bio pozvan na svečano obeležavanje petogodišnjice rada Muzeja, telegramom se zahvalio predsedniku Memorijalnog društva Božidaru Vojnoviću na pozivu, izražavajući duboko žaljenje što zbog ranije preuzetih obaveza nije bio u mogućnosti da se odazove. On je napisao i da svakako želi da iskoristi priliku da predsedniku i svim članovima Memorijalnog društva poželi da istraju u tom veoma značajnom i velikom zadatku, zadatku negovanja sećanja u borbi za istinu o najvećem stradanju koje je zadesilo naš narod na ovim prostorima.

To vreme, poručila je, nikada i nigde više ne bi smelo da se ponovi. Sekretarka je navela da Muzej u Čurugu nije samo mesto večnog sećanja na nevine žrtve nego je, zajedno sa spomenikom mađarskim žrtvama iz 1944. i 1945, koji je u Čurugu takođe podignut pre pet godina, i simbol istorijskog srpsko-mađarskog pomirenja.

– To pomirenje je zasnovano na zajedničkom stavu da svaka nevina žrtva, ma čija ona bila, zaslužuje sećanje i poštovanje, a činjenica da je Muzej uređen novcem Vlade Republike Mađarske, a spomenik je podignut novcem Vlade Srbije bila je više nego simbolična potvrda takvog stava – poručila je Dragana Milošević.

Eržebet  Marjanov