Твоја реч: Млада Лена Бркљачић, свестрана музичко-глумачка уметница
Млада свестрана уметница, која своја интересовања своди на даске које живот значе, али на оне глумачке и распеване, а наша овонедељна саговорница јесте Новосађанка Лена Бркљачић (15) која је недавно са хором своје школе ОШ „Ђура Даничић” освојила прво место на Републичком такмичењу хорова у Лазаревцу.
Која су њена интересовања и како успева да постигне све обавезе, прочитајте у наставку...
- Ја идем још и у Основну музичку школу “Исидор Бајић” и приватно на певање, зато сам одлучила да се прикључим школском хору, а наставница ме је питала једном да ли бих хтела да певам за неку приредбу - присећа се Лена како се у петом разреду придружила хористима.
Значи, ти поред редовне основне школе, идеш и у музичку? Како све успеваш да постигнеш?
- Тешко. Сваки дан имам неке активности, идем и на стране језике и свашта.
Колико ти је све то напорно?
- Није толико, јер све то волим да радим.
Које стране језике учиш?
- Учим енглески и немачки, али енглески знам много боље.
Шта планираш након основне школе?
- Средњу музичку школу “Исидор Бајић”. Имају инструментални и теоретски смер, а ја ћу ићи теоретски.
А да ли свираш неки инструмент?
- Да, клавир.
Како је дошло до тога да се бавиш музиком?
- Моја бака је била професорица музичког у основним и средњим школама, а и свирала ми је клавир кад сам била мала. Мени се то свидело и тако је почело.
Како се осећаш када певаш и свираш? Које емоције ти музика буди?
- Зависи да ли певам и свирам тужне или веселе песме. Ако певам тужне, онда будем тужна, а ако је нека брза и срећна, онда су добре емоције.
И, које чешће волиш да певаш?
- Брзе и срећне, наравно.
Да ли се бавиш још нечим осим певања и свирања?
- Идем у Академију „O&M” и тамо радимо мјузикле: глуму, певање и плес. Прошле године смо наступали у Српском народном позоришту.
Ти си баш уметничка душа...
- Да... На Академију сам кренула тек прошле године и сваке године спремамо неки мјузикл. Прошле године смо радили у СНП „Ени Yunior”, а ове године смо радили ауторко дело наше наставнице „На стакленим ногама”. Следеће ћемо, ваљда, припремати неки нови.
И, шта од свега највише волиш да радиш?
- Па, да певам и да глумим.
Имаш ли неке друге хобије?
- Тренирам уметничко клизање...
Вааауууу...
- Али, то само зими, не и лети.
Како је дошло до тога?
- Не знам, занимљиво ми је.
Баш си уметнички свестрана...
- Да, али зато не радим ништа друго осим тога.
Након средње школе, где видиш себе? Шта би волела да радиш?
- Волела бих да радим у позоришту, да глумим у мјузиклима. Али, не у Србији, него у иностранству.
Како у школи све постижеш?
- Моја школа није толико захтевна, не тражи се колико у другим школама. До сад сам била скроз одлична, а сад ћемо видети...
Колику подршку родитеља имаш у свему томе?
- Подржавају ме, нормално, као и сви родитељи.
А другари?
- И, другари, да. Сви долазе на представе, дају комплименте.
Текст и фото: Л. Радловачки