Просечан студент има 23 године, троши 34.000, живи с родитељима

Координатор истраживања, социолог Драган Станојевић истакао је да су истраживањем обухваћени студенти државних и приватних факутета, те да на тај начин студенти из Србије могу да се пореде с колегама из ЕУ.

У структуру трошкова студента од 34.000 динара месечно урачунати су трошкови свакодневног живота, трошкови студија, трошкови слободног времена.

Што се тиче рада током студирања Србија је ту на зачељу. У Србији укупно 24 одсто студената успева и да ради и да студира, то је најнижи проценат у Европи.

У неким земљама је то и више од 60 одсто, рекао је Станојевић.

Он је додао да је разлог за то недовољно флексибилни услови рада, јер на тржишту нема довољно послова које би студенти могли да раде. Ти послови морали би да буду флексибилни, са  скраћеним радним временом. 

С друге стране ни систем високог образовања нема програме дизајниране за студенте који раде.

Србија спада у ред земаља у Европи где студенти у највећој мери зависе од ресурса својих родитеља, 96 одсто студената је изјавило да је у потпуности финансијски зависно од својих родитеља, појаснио је Станојевић.

Истраживање је показало да око половине студената живи код својих родитеља током студирања, 40 одсто изнајмљује станове, а 11 одсто живи у студентским домовима. 

То заправо значи да су и стамбено и финансијски зависни од својих родитеља, јер и плаћање изнајмљивања стана у највећој мери покривају родитељи, нагласио је он.

Како је рекао системске мере подршке студентима у Србији су недовољно развијене у поређењу с другим европским земљама, јер је свега 11 одсто студената станује у студентским домовима, а око четири одсто у укупним приходима студената учествују системске помоћи - стипендије, кредити.

Станојевић појашњава да је велика разлика земаља ЕУ и Србије што се тиче системске помоћи студентима, те је тако у нашој земљи за добијање стипендија и кредита услов академска изврсност, а не социо-економско стање студената.

Дешава да овим мерама нису таргетирани они који имају нижи социјални статус, родитеље без високог образовања..., појаснио је Станојевић.

Истраживање је показало и да је још увек мала мобилност студената у Србији и да је у иностранству зарад учења било мање од два одсто њих.

То је прилично низак проценат и углавном када студенти одлазе у иностранство не иду на краће аранжмане, као што су летње школе које могу да траје од пар дана до пар недеља, већ се одлази на дуже студијске боравке који су најчешће један или два семестра, нагласио је Станојевић.

Истраживање Еуростудент спроводи се у Европи сваке друге године.