Prosečan student ima 23 godine, troši 34.000, živi s roditeljima

Koordinator istraživanja, sociolog Dragan Stanojević istakao je da su istraživanjem obuhvaćeni studenti državnih i privatnih fakuteta, te da na taj način studenti iz Srbije mogu da se porede s kolegama iz EU.

U strukturu troškova studenta od 34.000 dinara mesečno uračunati su troškovi svakodnevnog života, troškovi studija, troškovi slobodnog vremena.

Što se tiče rada tokom studiranja Srbija je tu na začelju. U Srbiji ukupno 24 odsto studenata uspeva i da radi i da studira, to je najniži procenat u Evropi.

U nekim zemljama je to i više od 60 odsto, rekao je Stanojević.

On je dodao da je razlog za to nedovoljno fleksibilni uslovi rada, jer na tržištu nema dovoljno poslova koje bi studenti mogli da rade. Ti poslovi morali bi da budu fleksibilni, sa  skraćenim radnim vremenom. 

S druge strane ni sistem visokog obrazovanja nema programe dizajnirane za studente koji rade.

Srbija spada u red zemalja u Evropi gde studenti u najvećoj meri zavise od resursa svojih roditelja, 96 odsto studenata je izjavilo da je u potpunosti finansijski zavisno od svojih roditelja, pojasnio je Stanojević.

Istraživanje je pokazalo da oko polovine studenata živi kod svojih roditelja tokom studiranja, 40 odsto iznajmljuje stanove, a 11 odsto živi u studentskim domovima. 

To zapravo znači da su i stambeno i finansijski zavisni od svojih roditelja, jer i plaćanje iznajmljivanja stana u najvećoj meri pokrivaju roditelji, naglasio je on.

Kako je rekao sistemske mere podrške studentima u Srbiji su nedovoljno razvijene u poređenju s drugim evropskim zemljama, jer je svega 11 odsto studenata stanuje u studentskim domovima, a oko četiri odsto u ukupnim prihodima studenata učestvuju sistemske pomoći - stipendije, krediti.

Stanojević pojašnjava da je velika razlika zemalja EU i Srbije što se tiče sistemske pomoći studentima, te je tako u našoj zemlji za dobijanje stipendija i kredita uslov akademska izvrsnost, a ne socio-ekonomsko stanje studenata.

Dešava da ovim merama nisu targetirani oni koji imaju niži socijalni status, roditelje bez visokog obrazovanja..., pojasnio je Stanojević.

Istraživanje je pokazalo i da je još uvek mala mobilnost studenata u Srbiji i da je u inostranstvu zarad učenja bilo manje od dva odsto njih.

To je prilično nizak procenat i uglavnom kada studenti odlaze u inostranstvo ne idu na kraće aranžmane, kao što su letnje škole koje mogu da traje od par dana do par nedelja, već se odlazi na duže studijske boravke koji su najčešće jedan ili dva semestra, naglasio je Stanojević.

Istraživanje Eurostudent sprovodi se u Evropi svake druge godine.