Забелешке "Стара Србија и Албанија" Ивана С. Јастребова

Забелешке које могу да се назаву и путописом објављене су у Гласниковој библиотеци "Саборник“, а о књизи су говорила двојица историчара Милош Тимотијевић и Дарко Гавриловић, уредник издања Борислав Челиковић, и извршни директор у Гласнику Петар Арбутина.



Иван Степанович Јастребов (1839-1894) провео је радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине, а дужност руског конзула у европској Турској омогућио му је као пасионираном истраживачу да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи. 



"Његово дело треба посматрати као важан извор за проучавање Подримља у другој половини 19.  века, и то у географском, историјском, етнографском и демографском погледу. То су крајеви у којима је неколико векова трајао процес потискивања српског становништва, који је окончан у другој половини ЏЏ и почетком 21. века његовим потпуним протеривањем", казао је Гавриловић. 



Челиковић је навео да је Јастребов био упознат са свим радовима који су се односили на овај простор, те да је покушавао да на лицу места и личним истраживањима потврди или исправи закључке и мишљења prеthodnih истраживача и научника.



"Његове белешке о ономе што је лично видео или сазнао од савременика на појединим местима јединствене су и од непроцењиве важности. Остатке цркава и манастира, које је он забележио, време и људи су уништили до доласка наредних истраживача, као и податке о исламизацији и арнаућењу", рекао је Гавриловић. 



Цитирао је руског дипломату који је упозоравао Србе да не губе свој идентитет пре свега мењајући веру, већ да чувају оно што јесу. Како је навео, белешке Јастребова су драгоцена историјска грађа, јер он је аутентични сведок свих збивања о којима пише, а посебно му се свидео Призрен.



Јастребов је био изуизетно образован и знао је неколико језика, пре свега све језике на Балкану, као што је одлично упознао природу Србије, Македоније, Косова и БиХ, јер их је све пешке обишао.