Грашалковићева палата : Од карантина и затвора до Палате културе

Већ деценијама Грашалковићева палата, једна од наимпозантнијих грађевина и архитектонских бисера Сомбора, уместо дике и поноса, готово да право је ругло строгог центра вароши и њеног највећег Трга Светог тројства. Срећом, бујним зеленилом скривене руиниране фасаде и полупаних прозора, ипак сведочи о негдањој слави града као столице Бач-бодрошке жупаније, највеће управне области у Угарској (седиште било у недалеком здању садашње Скупштине града), али својим дерутним изгледом „парира“ тренутном стању овдашње економије, годинама у стању клиничке смрти.

Сама палата је грађевински крах доживела током приватизације бившег трговинског ланца „Прехрана“, којем је била уступљена, а име је добила по грофу Антону Грашалковићу (1693–1771), управнику краљевских коморских добара, властелину Баје и дуго најзначајнијем високом царском чиновнику Сомбора.

По сомборској хроници фра Боне Михаљевића, полагањем камена темељца 24. јула 1750. започета је изградња монументалне спратне палате намењене за администрацију, која је завршена 1763. Датум завршетка уписан је на унутрашњој страни степеништа, док је дугачко бочно крило дозидано 1891, кад је комплетна фасада добила нови усаглашен украс. Није сигурно да ли је сачувана првобитна фасада или је она касније обогаћена разним додацима који се не уклапају баш у уобичајена стилска обележја тога доба. Како год било, главна фасада има релативно асиметрично решење, па је у приземљу широка лучна ајнфорт капија, изнад које је балкон с масивним конзолама и оградом од кованог гвожђа, док су фасаде прекривене плитким хоризонталним фугама у малтеру. Грађевина је временом мењала намену, па је тако након административног центра планске колонизације Подунавских Шваба и њиховог пролазног карантина, од друге половине 18. веку коришћена и као пошта, те жандармеријска станица, а у периоду соц-реализма постала је седиште „Прехране“.

Преко трња до двора



Грашалковићева биографија сведочи да се и у феудалном Хабзбуршком царству, сталешки ригидном, преко трња ипак могло до звезда. Пореклом из породице сеоских надничара, успео је, захваљујући својим способностима и изузетном интелекту, да постане и председник краљевских добара, тајни дворски саветник и чувар круне. Приде је добио и наследну племићку титулу „гроф од Ђоракија“, а у граду који још увек памти његово име, подигао је и пивару, која, додуше, одавно не ради ради, а зграда је срушена.

Готово већ помирене са судбином града који и демографски полако умире, Сомборце је ипак недавно обрадовала вест да би садашњем изгледу Грашалковићеве палате ускоро могао доћи крај, захваљујући пројекту „Сомнибус – Палата културе“. Републичко министарство културе и информисања препознало га је као пажње вредан пројекат, којим је овдашња локална самоуправа аплицирала на конкурс „Градови у фокусу 2018“ и подржало с иницијалних осам милиона динара.

Вредност самог пројекта је много већа јер је њиме обухваћена реконструкција Грашалковићеве палате и њена пренамена у својеврсни центар културе у којем би, пре свега, место нашле све организационе јединице овдашњег Културног центра „Лаза Костић“, које су тренутно на две локације у граду. Тиме би се, ако све буде по плану, успоставио јединствени центар културе, односно „центар презентације света у Сомбору и Сомбора у свету“. Да ли ће се наде тима, предвођеног градским већником Немањом Сарачем, у којем су и главни градски урбаниста Милан Стојков, проф. др Миливоје Млађеновић и координаторка овдашње Канцеларије за младе Бојана Нешовић, заиста и остварити, тек ће да се види.

Милић Миљеновић