Корак ка заштити Унеска тврђаве у Бачу

Скуп се, иначе, организује поводом посете делегације Кинеске академије за културно наслеђе, која је најавила подршку изради номинације Историјско место Бач са окружењем за упис на Унескову листу светске културне и природне баштине.

Како је најављено, после округлог стола у Бановини ће бити потписан и Оквирни споразум између Кинеске академије и Покрајинског завода за заштиту споменика културе о изради номинације Историјско место Бач са окружењем. Подсетимо, темељ целог овог подухвата је Пројекат „Векови Бача”, започет 2006. године под окриљем Завода, а чији је аутор архитекта-конзерватор др Славица Вујовић.

Идеја овог пројекта била је да се историјско наслеђе Бача и околине, са међашима у чувеној Тврђави, Фрањевачком самостану и манастиру Бођани са јединственим фрескоживописом Христофора Жефаровића, учини одрживим и сачува у свеколикој лепоти. Јер овде је, као ретко где, могуће доживети пуноћу човековог стваралаштва, преплитање романике, готике, ренасансе, исламске уметности, Византије у сусрету са бароком ...

Округли сто ће истовремено бити прилика и да се још једном скрене пажња на изузетну награду, коју је пре десетак дана добио Пројекат конзервације Тврђаве Бач. Подсетимо, овај пројекат завредео је најугледније признање ЕУ за културно наслеђе  – Награду Европе Ностре за 2018. У својој оцени жири је истакао да је реч о пројекту који представља „изузетан пример очувања наслеђа, базиран на интердисциплинарности и сарадњи”.

„Пројекат је успешно интегрисао Тврђаву Бач у живот локалне заједнице, осмислио нову одрживу намену, обезбеђујући јој тиме будућност. Тврђава је рестаурирана, њени археолошки остаци конзервирани, а у унутрашњости Донжон куле формиран је центар са изложбеним простором, који омогућава посетиоцима да разумеју шири културни предео Бача.

Осим тога, постала је центар где се професионално знање о конзервацији и управљању наслеђем стиче, унапређује и дели. Током протеклих 15 година Тврђава Бач је такође била централна тачка у регији за обележавање манифестације Дани европске баштине, коју је иницирао Савет Европе”, наведено је у одлуци жирија.

Подсетимо, импресивни архитектонски и археолошки остаци тврђаве, грађени у периоду од 14. до 16. века, и данас сведоче о важној управној, војној и црквеној улози коју је она имала у угарском краљевству. Тврђава је спремана да заустави продор Османлија ка унутрашњости Европе, али су је они након битке на Мохачу 1526. заузели и потом користили читав век и по. Међутим, утврда није дуго живела по повлачењу Турака, јер је на почетку 18. века минирана у сукобима Ракоцијевих устаника и аустријске царске војске, након чега више није била способна да било кога брани.

Прва ахреолошка ископавања и драгоцене цртеже и валоризацију Тврђаве Бач урадио је Имре Хензлман 1870. године. Потоња истраживања Александра Дерока и Ђурђа Бошковића допринела су да се она 1948. нађе међу првим споменицима културе, стављеним под заштиту након оснивања службе заштите у Србији. Уследила  су археолошка ископавања и борба за спас овог наслеђа, коју је 60-тих година 20. века предводио Милоје Милошевић, архитекта конзерватор, доневши одлуку да обнови најбоље очувану  - донжон кулу.

Почетком 21. века тврђава је дочекала нове конзерваторе, који су кренули од интервентних радова, реконструкције крова и међуспратних таваница донжон куле, да би Пројекат „Векови Бача“ и коначно омогућио њено вишенаменско коришћење Донжон куле, уз истовремено заустављање пропадања остатка утврђеног замка. Захваљујући интегративном приступу овог пројекта, конзервација је стављена у шири контекст и одвијала се усмерена ка разумевању и презентацији аутентичних делова, уз поштовање чињенице да је изгубљених више од 60 процената некадашње структуре дозвољавало само суптилну рестаурацију.

Изузуетно важан аспект целог подухвата било је и веома конкретно укључивање науке, односно Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, који је за потребе конзервације у својим лабораторијама радио испитивања оригиналне опеке, малтера и камена, односно њихов састав, као и узроке потоње деградације.

Истраживања на Тврђави Бач су на крају интегрисана и у европски пројекат Херомат, који је као резултат дао нове материјале: фотокаталитичку суспензију и два консолиданта. У том периоду је на Технолошком факултету формирана и Лабораторија за испитивање материјала у културном наслеђу, која је на Тврђави повезала своју едукативну мисију са научним истраживањима.

У сваком случају, Награда ЕУ за културно наслеђе је тим значајнија јер је добијена у Европској години културног наслеђа, а уручиће је 22. јуна легендарни тенор Пласидо Доминго, који је председник Европе Ностре, на свечаности у Берлинском конгресном центру.

Биће то још једна прилика да се укаже на чињеницу да је у Бачу на делу изузетан пример очувања наслеђа, заснован на интердисциплинарности и сарадњи низа партнера, од Завода, преко Општине, која је формирала и Фонд „Векови Бача”, до Музеја Војводине, те да цео потес без дилеме заслужује да се нађе под заштитом Унеска.    

М. Стајић