Сваког дана једна жена умре, а четири оболе од рака материце 

На основу процена Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) и Европске мреже регистара за рак (ЕНЦР), Србија се налази у групи европских земаља с највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. 

Када је реч о оболевању, Србија је на четвртом месту у Европи, после Румуније, Литваније и Бугарске. 

Наша земља се по умирању од ове врсте рака код жена налази на трећем месту у Европи, после Румуније и Молдавије.  Рак грлића материце је озбиљан јавноздравствени проблем у Србији.

Ризик за настанак овог обољења у нашој земљи у односу на друге европске земље је виши и износи 26 на 100.000 жена.

Више од 400 жена годишње изгуби живот од ове врсте рака, а ризик од умирања је двоструко виши у односу на већину других европских земаља и износи осам на 100.000 жена. 

У Србији сваког дана четири жене оболе и једна умре од ове врсте рака који се може спречити, открити на време и ефикасно лечити.

Инфекције изазване хуманим папилома вирусима сматрају се најраспрострањенијим у свету. Процењује се да је око 80 одсто сексуално активне популације заражено неком врстом овог вируса. 

ХПВ се преноси директним контактом са зараженом кожом и слузокожом, најчешће током сексуалног односа. Постоји преко 130 типова ХПВ, који могу узроковати инфекције, пре свега гениталног система код људи. 

ХПВ су врло инфективни, а неки од њих могу узроковати рак грлића материце, ануса, вагине, вулве, пениса, корена језика, крајника и усно-ждрелног дела уста. 

Поред ХПВ инфекције, у малигној трансформацији ткива често учествују и кофактори, као што су употреба дувана, ултраљубичасто зрачење и  слаб имунитет. 

У Републици Србији према Правилнику о имунизацији и Програму имунизације становништва против одређених заразних болести препоручена је имунизација против обољења изазваних хуманим папилома вирусима код деце старије од девет година, пре првих сексуалних односа, а превенствено код девојчица шестих разреда основних школа.         

Активна имунизација спроводиће се са потребним бројем доза, зависно од врсте вакцине  и узраста у којем се даје. Програм вакцинације против ХПВ-а је имплементиран у већини земаља Европске уније (ЕУ). Укупно 19 од 28 земаља ЕУ, као и  Норвешка и Исланд, увело је рутинске програме имунизације против ХПВ-а. 

Десетогодишње искуство у тим земљама је показало да ова високо безбедна и ефективна вакцина смањује учесталост гениталних кондилома и прекан-церозних промена на грлићу материце више од 90 одсто.

У свим земљама у којима је процес имунизације против ХПВ-а отпочео, носиоци здрав-ствене политике истичу да секундарна превенција и даље остаје комплементарна мера за рано откривање рака грлића материце, најчешће тестирањем цервикалног бриса применом ПАПА теста, код жена узраста 25-64 година једном у три године. 

Србија је 2012. године започела постепено увођење организованог скрининг програма за рано откривање рака грлића материце, који је доступан свим женама старости од 25 до 64 године. Тренутно је у трећој години другог трогодишњег циклуса скрининга који ће трајати до краја 2018. године. 

Према подацима првог циклуса спровођења овог програма на територији 17 општина у Србији на преглед су позване 334.242 жене, што чини 56,1 одсто циљне популације у тим општинама. 

Захваљујући томе што су се одазвале на позив свог дома здравља, код 11.740 жена, које нису имале никакве тегобе, откривањем на време спречен је даљи ток малигне болести.