Око 60 одсто малих и средњих предузећа нема дигиталну стратегију
НОВИ САД: Дигитализација је начин и шанса да земље у развоју унапреде стандард и квалитет живота својих грађана. Дигитална трансформација мења начин пословања, подиже ефикасност и креира нову, додатну вредност у свим областима живота и рада, рекла је пре неколико дана српска премијерка Ана Брнабић.
Да би се подигла конкурентност српских малих и средњих предузећа на европском тржишту, у Привредној комори Србије формиран је Центар за дигиталну трансформацију, који треба да допринесе њиховој дигитализацији.
Од 340 анализираних малих и средњих предузећа у Србији у секторима пољопривреде, металском сектору и услугама, чак 60 одсто нема дигиталну стратегију, док преосталих 40 одсто има, али се она углавном тиче набавке рачунара и коришћење неких облика пословне дигиталне комуникације.
По објашњењу саветника председника ПКС-а Предрага Николића, мала и средња предузећа у Србији немају довољно дигиталног образовања и финансија, па је због тога њихова дигитализација успорена. То је био разлог да Центар ПКС-а за дигиталну трансформацију спроведе истраживање и мапира шта је потребно учинити да би се подигла дигитализација малих и средњих предузећа, а самим тим и њихова конкурентност на европском тржишту.
Дигитализација наше привреде биће један од највећих изазова у наредним деценијама, изјавио је председник ПКС-а Марко Чадеж.
Указао је на то да се пословни процеси одвијају великом брзином и да се не може предвидети ни шта ће бити за две године, а камоли за десет.
Дигитална трансформација не представља само увођење нових технологија, већ и процес креирања и прилагођавања производа и услуга, редефинисање бизнис-модела, али и оптимизацију пословних процеса и управљање организационим променама.
Одржано је предавање за двадесетак консултаната који ће одлазити у предузећа и пружати им савете у вези с дигиталном трансформацијом, објаснио је Николић.
Како је додао, пројекат је урађен по моделу Немачке и Аустрије, а уз подршку Аустријске привредне коморе и Немачке развоје сарадње. Следећи кораци су обезбеђивање фондова везаних за субвенционисање привреде, утврђивање степана њихове дигитализованости, повезивање с носиоцима технологије.
С једне стране су предузећа, додаје он, која не поседују знања дигиталне трансформације, а с друге носиоци технологија у Србији који могу значајно допринети дигитализацији малих и средњих предузећа. Комуникација између њих – а на томе ће радити Центар за дигиталну трансформацију – мора се побољшати, а затим тражити начини финансирања привреде којој је дигитализација потребна.
Циљ Центра за дигиталну трансформацију је да до краја ове године око 40 предузећа има израђену „мапу пута дигитализације” и започне имплементацију технолошких решења, закључио је Николић.
Љ. Малешевић
