Рајко Грлић, неспорно једна од најзначајнијих фигура седме уметности на овим просторима, био је пре две вечери гост Академије уметности у Новом Саду и студентима, али и њиховим бројним професорима, причао о својим првим филмским искуствима, школовању у Прагу, узорима, остварењима које би могао да гледа „за доручак, ручак и вечеру”, попут „Булевара сумрака” Билија Вајлдера, сарадњи са „прашким класићем” Срђаном Карановићем, која је изнедрила „Грлом у јагоде”, „Петријин венац”, „Мирис пољског цвећа”...
