После пчела лептири су најбројнији опрашивачи цвећа
Постоји око 24 хиљаде врста лептира и 140 хиљада врста лептирица, у које спадају и мољци.
Они виде низ боја које су невидљиве људском оку, као што су ултраљубичасте боје, али разазнају црвену, зелену и жуту боју. Упркос томе, кратковиди су и не виде даље од три метра.
Постоје четири фазе које проживљава лептир: јаје, ларва, пупа ио одрасли лептир. Лептир може да положи између 100 и 4.000 јаја.
Врста гонептерикс рамни има најдужи животни век лептира и живи до десет месеци, док неке врсте живе и до пар сати. Неке врсте лептира попут монарх лептира су селице и познато је да зими лете у топлије крајеве, од Канаде до Јужне Америке, и не могу погређити руту, јер имају унутрашњи компас и оријетишу се помоћу сунца. Сам пут траје хиљадама километара.
Најбржи лептири могу летети 5,4 метра у секунди, док најбрже лептирице лете и до 11 метара у секунди.
Они пију воду из блатњавих бара које су пуне њима неопходних минерала и не могу преживети само на нектару. Након пчела, они су други најбројнији опрашивачи цвећа.
Једини континент на ком нису пронађени лептири је Антарктик. Један од најбољих показатеља здравог, уравнотеженог еко система је обиље лептира.
Перу има више од 3.700 вртса лептира, а процењује се да их има још око 500 које нису откривене. Ова држава има више лептира него било која друга у свету.
М. Сћ