Posle pčela leptiri su najbrojniji oprašivači cveća
Postoji oko 24 hiljade vrsta leptira i 140 hiljada vrsta leptirica, u koje spadaju i moljci.
Oni vide niz boja koje su nevidljive ljudskom oku, kao što su ultraljubičaste boje, ali razaznaju crvenu, zelenu i žutu boju. Uprkos tome, kratkovidi su i ne vide dalje od tri metra.
Postoje četiri faze koje proživljava leptir: jaje, larva, pupa io odrasli leptir. Leptir može da položi između 100 i 4.000 jaja.
Vrsta gonepteriks ramni ima najduži životni vek leptira i živi do deset meseci, dok neke vrste žive i do par sati. Neke vrste leptira poput monarh leptira su selice i poznato je da zimi lete u toplije krajeve, od Kanade do Južne Amerike, i ne mogu pogređiti rutu, jer imaju unutrašnji kompas i orijetišu se pomoću sunca. Sam put traje hiljadama kilometara.
Najbrži leptiri mogu leteti 5,4 metra u sekundi, dok najbrže leptirice lete i do 11 metara u sekundi.
Oni piju vodu iz blatnjavih bara koje su pune njima neophodnih minerala i ne mogu preživeti samo na nektaru. Nakon pčela, oni su drugi najbrojniji oprašivači cveća.
Jedini kontinent na kom nisu pronađeni leptiri je Antarktik. Jedan od najboljih pokazatelja zdravog, uravnoteženog eko sistema je obilje leptira.
Peru ima više od 3.700 vrtsa leptira, a procenjuje se da ih ima još oko 500 koje nisu otkrivene. Ova država ima više leptira nego bilo koja druga u svetu.
M. Sć