Домови здравља задужени за одстрањивање крпеља
Сезона крпеља у пуном је јеку, у шта су се уверили многи Новосађани који су се након првомајских празника с излетишта вратили кући с нежељим паразитима.
Последњих неколико недеља лекарске ординације пуне су пацијената који долазе по помоћ због убода крпеља, а највише интервенција је било након 1. маја јер су многи празник провели у природи, близу шума и високе траве, који су идеално станиште тих инсеката.
Када открију да их је убо крпељ, грађани обично покушају сами да га одстране, али некада се део паразита заглави у телу. Тада се многи успаниче и упуте се у Ургентни центар Клиничког центра Војводине. Управо тако је поступио и један наш суграђанин који је након неуспешног вађења крпеља своје дете одвео на Одељење дечје хирургије Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине. Међутим, тамо су му објаснили да вађење крпеља раде у Дом здравља „Јован Јовановић Змај“, али су га одатле, након прегледа, вратили на Одељење дечје хирургије. Након повратка настао је неспоразум између дежурног лекара и родитеља.
Како за наш лист објашњава управник Клинике за дечју хирургију професор др Јан Варга, приликом збрињавања уједа крпеља постоје јасна стручно-методолошка упутства иза којих стоје Клиника за инфективне болести у Новом Саду и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
„Ради се о упутству у којем се јасно наводи да се вађење крпеља обавља у ординацији изабраног лекара, односно да се пацијенти не упућују у Клинички центар Војводине или Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине“, истакао је др Варга, и додао да се на такав начин поступа зато што се убод крпеља сматра петим редом хитности и не спада у ургентна стања.“ Препорука коју даје Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ је да у ситуацијама када се крпељ невешто вади и део остане заглављен, не треба га одстрањивати хируршким путем, већ се третира антисептицима, након чега га организам избаци. Агресивни наступ према деловима тела крпеља може довести до иритације коже и инфекције, што утиче на давање тачне дијагнозе.“
Испоштована процедура
У вези с поменутим случајем, др Јан Варга наводи да се након детаљне провере дошло до закључка да дежурни лекар и особље Клинике за дечју хирургију нису направили стручну грешку или пропуст приликом збрињавања пацијента. Проблем је настао у комуникацији и због неслагања родитеља с поступцима и правилима клиничке праксе. По речима др Варге, дечака је прегледао држурни лекар, који је проценио да у том тренутку убодна рана није захтевала хируршку интервенцију која се обавља једино у случају компликације, попут упале. Пацијент је с лекарским извештајем, а у складу са стручно-методолошким упутством, послат у Дом зравља да га даље прати изабрани лекар.
Да би се избегао убод крпеља и потенцијалне инфекције, стручњаци препоручују да се облачи светла одећа, по могућности дугих рукава, и затворена обућа, те да се тело прегледа након боравка у природи. Место где се крпељ закачио нипошто се не сме третирати хемијским средством, бензином, алкохолом и сличним препаратима. Такође, наглашава се да грађани не покушавају сами да одстране крпеља већ да се вађење обави искључиво у ординацијама изабраног лекара, те да се не упућују у терцијарне здравствене установе као што је Клинички центар Војводине и Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине.
Уколико се у прва два дана од убода појави локално црвенило, ради се о обичној реакцији на убод. Међутим, ако се три до 30 дана након убода крпеља појави црвенило у облику мете (концентрични кругови), уз појаву симптома инфекције, тек тада има разлога за бригу и почиње се лечење.
С. Ковач