Стари портрети Бечејаца сведоче о моћи грађанства
БЕЧЕЈ: Изложба портрета Бечејаца, који су завршили у музејским и гелеријским збиркама, постављена је у Градском музеју Бечеј и биће доступна јавности до краја маја.
Поред 45 изложених дела бројних аутора у временском распону од краја 18. до 70-их година 20. века, домаћин изложбе је штампао и пратећи каталог аутора изложбе историчара уметности мр Радослава Михаиловића. Реч је својеврсној студији портрета Бечејаца у уметничким збиркама градских музеја Бечеј и Суботица, али и Галерији Матице српске у Новом Саду.
- Обрађено је седамдесетак дела и, уз проблематику портрета као уметничких дела, истакнут је начин набавке и доспећа у збирке. Посебна пажња посвећена је портретима које су радили Никола Алексић, Павле Ђурковић, Ласло Филип Лауб и Урош Предић. Поред ликовних и стилских особености слика, говори се о друштвеној и социолошкој позадини, стилу и поетици портрета, и времену у којем су дела настала. Циљ је био да се обрадом свих портрета добије целовитија и јаснија слика посебног жанра уметничког изражавања грађанског друштва Бечеја - сазнали смо од аутора изложбе и каталога мр Радослава Михаиловића.
У Уметничкој збирци Градског музеја Бечеја сечувано је и стручно обрађено шездесетак портрета. Слике су на разне начине доспеле у посед музеја, најчешће откупом од приватних власника, поклоном или преузимањем од установа које се нису бавиле музејском делатношћу. Због скромне финансијске моћи, нису откупљени неки веома вредни портрети, попут седам радова Уроша Предића, међу којима су биле и скице за иконостас у овдашњој цркви посвећеној Светом великомученику Георгију и портрет бечејског јавног бележника Паје Мартиновића из 1907. године, које је 1983. године Градском музеју понудила суграђанка Ирина Мартиновић. Значи, има у приватном власништву још увек вредних дела оваквог жанра.
Оснивањем Уметничке колоније у Бечеју 1954. године, било је сликара који су, између осталих жанрова, сликали и портрете, па су тако изложени портрети које су урадили Милан Коњовић, Стојан Трумић и Бечејац Виктор Шкрабањ, који је, уз аутора изложбе, на свечаном отварању говорио о изложеним делима.
-Најтежа категорија у сликарству је наручени портрет. Јер, за то је потребно огромно знање везано за цртеж и велики осећај за колорит. Из тог разлога морамо да ценимо изложена дела на овој изложби - јасан је Виктор Шкрабањ.
Актуелна изложба ће бити саставни део традиционалне манифестације Европска ноћ музеја 18. маја, а домаћин ће за то вече приредити још једну паралелну изложбу портрета.
- Ових дана ћемо расписати фото- конкурс за средњошколце и основце, те ћемо портрете данашњих Бечејаца, изложити у мањем изложбеном салону - сазнали смо од директора Градског музеја Бечеј Акоша Тојзана.
В. Јанков