Османкач: Све што знам, уложио сам у титулу

Османкачу је истекао уговор, па ће тренерски ангажман потражити на другом месту, после одлуке Управног одбора клуба да с њим не обнови сарадњу.

Ова вест деловала је као гром из ведра неба, потпуно неочкивано је наш највећи одбојкашки колектив остао без шефа струке, а Османкач је вест прихватио стоички, не одричући се ни у једном тренутку Војводине, његове, како сам наглашава - друге куће.

"Од када сам преузео клупу Војводине, говорио сам да је она ужарена, а остала је таква и после освојене две везане титуле. Поносан сам на минуле две сезоне, на све што смо као клуб урадили, на све младе играче који су стасали у репрезентативце и то је један од доказа да смо с правом веровали у њих и да смо добро радили. Читава екипа положила је генерацијски испит освајањем титуле у Новом Пазару и та четврта утакмица финала је можда и најбоља за време мог тренерског стажа у Војводини",  почео је причу Османкач.

Одлука УО о не продужетку уговора с вама је неочекивана. Како гледате на то?

"Јесте мало необично. Сви мислимо да је мерило вредности освајање титула, али дошло је до неких других резона. Било је ситуација да титуле није било 10 година, па није било смена, а сада је она дошла после два пехара шампиона и огромног незадовољства мојим радом. Обе сезоне било је доста критичког гледања на њега од стране појединаца из клуба, што је било специфично и тешко за поднети."

Јесте ли тешко поднели ту вест?

"Било је разних наговештаја, тако да сам вест нормално прихватио, а о разлозима ненаставка сарадње, клуб ће све већ рећи. Морам да се захвалим председнику Драгољубу Збиљићу на свесрдној подршци од када је дошао у клуб, јер с њим је све добило нову димензију и без њега не бисмо истрајали у борби за титулу."

Како гледате на ваше две сезоне у Војводини?

"Ово је био мој други мандат у Војводини. Најпре сам био скаут и тренер у клубу од 1992. до 2000. године и мог одласка у иностранство, а вратио сам се 2010. године, поново на место скаута, да помогнем, јер сви имамо неку приврженост Војводини. Многи су ту с пуно емоција и увек смо Вошу доживљавали као другу кућу, зато је све ово што се десило тешко разумљиво. Растао сам уз клуб, а мислим да сам с две титуле оправдао поверење које ми је указано. Све што сам знао сам уложио у рад, како би млади момци изашли на прави пут."

Познате су вам све лепе и мање лепе стране тренерског посла, још из дана када сте били у иностранству?

"Тренерски хлеб је онај - са седам кора. У иностранству сте свесни да сте дошли с два кофера, од којих је један увек спакован и спреман за селидбу. Нажалост, тај тренд из иностранства стигао је и код нас."

Да ли жалите за нечим?

"Жалим само због једне лопте у Тулузу, што нисмо прошли у групну фазу Лиге шампиона, јер мислим да смо Старом континенту могли да прикажемо пуно од наше квалитетне младости. Она, мислим баш на ту младост, није издржала, јер јој је била потребна и помоћ недостајућег искуства, али потписујем да бисмо се лепше представили Европи него што је то Тулуз урадио", закључио је Османкач.

 Поносан на „лавове из саване”



Пожелео је Османкач да закључи интервју на свој начин. "Захвалан сам свим играчима који су били ту у минуле две сезоне, јер знам да сам био напоран и строг и да сам се трудио да будем правичан. Види се по њиховом напретку да је све што смо радили имало смисла, без обзира колико је тешко било и поносан сам на те моје “лавове из саване”. Хвала свим мојим сарадницима, којима није било лако јер сам понекад тежак за сарадњу и надам се да ће им остати лепе успомене на минуле две сезоне. Драго ми је што смо Новом Саду вратили титуле, јер треба да буду ту и Воша мора да буде перјаница српске одбојке. Захвалан сам генералном дирктору Николи Салатићу на шанси коју ми је указао, као и председнику Збиљићу и спортском директору Бошкану који су ове сезоне подржали наш рад и пројекат који је донео титулу. Људи из клуба су били веома коректни и имали смо лепу сарадњу",рекао је Османкач.

        Марко Ристић