Osmankač: Sve što znam, uložio sam u titulu

Osmankaču je istekao ugovor, pa će trenerski angažman potražiti na drugom mestu, posle odluke Upravnog odbora kluba da s njim ne obnovi saradnju.

Ova vest delovala je kao grom iz vedra neba, potpuno neočkivano je naš najveći odbojkaški kolektiv ostao bez šefa struke, a Osmankač je vest prihvatio stoički, ne odričući se ni u jednom trenutku Vojvodine, njegove, kako sam naglašava - druge kuće.

"Od kada sam preuzeo klupu Vojvodine, govorio sam da je ona užarena, a ostala je takva i posle osvojene dve vezane titule. Ponosan sam na minule dve sezone, na sve što smo kao klub uradili, na sve mlade igrače koji su stasali u reprezentativce i to je jedan od dokaza da smo s pravom verovali u njih i da smo dobro radili. Čitava ekipa položila je generacijski ispit osvajanjem titule u Novom Pazaru i ta četvrta utakmica finala je možda i najbolja za vreme mog trenerskog staža u Vojvodini",  počeo je priču Osmankač.

Odluka UO o ne produžetku ugovora s vama je neočekivana. Kako gledate na to?

"Jeste malo neobično. Svi mislimo da je merilo vrednosti osvajanje titula, ali došlo je do nekih drugih rezona. Bilo je situacija da titule nije bilo 10 godina, pa nije bilo smena, a sada je ona došla posle dva pehara šampiona i ogromnog nezadovoljstva mojim radom. Obe sezone bilo je dosta kritičkog gledanja na njega od strane pojedinaca iz kluba, što je bilo specifično i teško za podneti."

Jeste li teško podneli tu vest?

"Bilo je raznih nagoveštaja, tako da sam vest normalno prihvatio, a o razlozima nenastavka saradnje, klub će sve već reći. Moram da se zahvalim predsedniku Dragoljubu Zbiljiću na svesrdnoj podršci od kada je došao u klub, jer s njim je sve dobilo novu dimenziju i bez njega ne bismo istrajali u borbi za titulu."

Kako gledate na vaše dve sezone u Vojvodini?

"Ovo je bio moj drugi mandat u Vojvodini. Najpre sam bio skaut i trener u klubu od 1992. do 2000. godine i mog odlaska u inostranstvo, a vratio sam se 2010. godine, ponovo na mesto skauta, da pomognem, jer svi imamo neku privrženost Vojvodini. Mnogi su tu s puno emocija i uvek smo Vošu doživljavali kao drugu kuću, zato je sve ovo što se desilo teško razumljivo. Rastao sam uz klub, a mislim da sam s dve titule opravdao poverenje koje mi je ukazano. Sve što sam znao sam uložio u rad, kako bi mladi momci izašli na pravi put."

Poznate su vam sve lepe i manje lepe strane trenerskog posla, još iz dana kada ste bili u inostranstvu?

"Trenerski hleb je onaj - sa sedam kora. U inostranstvu ste svesni da ste došli s dva kofera, od kojih je jedan uvek spakovan i spreman za selidbu. Nažalost, taj trend iz inostranstva stigao je i kod nas."

Da li žalite za nečim?

"Žalim samo zbog jedne lopte u Tuluzu, što nismo prošli u grupnu fazu Lige šampiona, jer mislim da smo Starom kontinentu mogli da prikažemo puno od naše kvalitetne mladosti. Ona, mislim baš na tu mladost, nije izdržala, jer joj je bila potrebna i pomoć nedostajućeg iskustva, ali potpisujem da bismo se lepše predstavili Evropi nego što je to Tuluz uradio", zaključio je Osmankač.

 Ponosan na „lavove iz savane”



Poželeo je Osmankač da zaključi intervju na svoj način. "Zahvalan sam svim igračima koji su bili tu u minule dve sezone, jer znam da sam bio naporan i strog i da sam se trudio da budem pravičan. Vidi se po njihovom napretku da je sve što smo radili imalo smisla, bez obzira koliko je teško bilo i ponosan sam na te moje “lavove iz savane”. Hvala svim mojim saradnicima, kojima nije bilo lako jer sam ponekad težak za saradnju i nadam se da će im ostati lepe uspomene na minule dve sezone. Drago mi je što smo Novom Sadu vratili titule, jer treba da budu tu i Voša mora da bude perjanica srpske odbojke. Zahvalan sam generalnom dirktoru Nikoli Salatiću na šansi koju mi je ukazao, kao i predsedniku Zbiljiću i sportskom direktoru Boškanu koji su ove sezone podržali naš rad i projekat koji je doneo titulu. Ljudi iz kluba su bili veoma korektni i imali smo lepu saradnju",rekao je Osmankač.

        Marko Ristić