Зафрановић екранизује Порајмос: Да се зло не поврати
СОМБОР: У складу са традицијом града у коме се, захваљујући свом суграђанину Ернесту Бошњаку, налазе корени кинематографије на овим просторима, у Сомбору ће до половине маја почети снимање кратког играног филма по роману „Порајмос“ Душана Савића, књижевника који је и сам пронашао у овој вароши сигурну луку.
Ова вест можда и не би била национално референтна да се као режисер филма, чија је оригинална радња из Сарајева премештена управо у Сомбор, не појављује прослављени режисер Лордан Зафрановић, који се са ауторском екипом јуче обратио јавности на званичној конференцији за штампу.
Филм је замишљен богато, тако да ће моћи да конкурише најбољим европским продукцијама које се баве вечитим питањем цикличности зла, најавио је Лордан Зафрановић, наглашавајући да је екранизација Савићевог романа тим важнија што се у Европи, по његовим речима, „култура сећања љуља на десну страну“, односно све је присутнија ревизија Другог светског рата и геноцида извршеног над Јеврејима, али и Ромима и Србима.
Како је даље казао, ово ће бити један крик против рата, национализма, против, у Другом светском рату очигледно само наизглед пораженог зла, које се и у некадашањим југословенским републикама враћа на велика врата.
Холокауст је од око 1.100 предратних сомборских Јевреја преживело свега њих 236. Тај остатак од остатка додатно је смањен након ослобођења, тачније 1948, када је у тек формирану државу Израел емигрирало 68 Сомбораца-Јевреја.
Сада их у Сомбору, ако је веровати последњем попису, има свега двадесетак, мада је то број оних који се формално тако изјашњавају, док малобројна јеврејска општина окупља нешто више чланова, око 40-так. Они који су отишли у земљу праотаца, по речима сомборских Јевреја, одавно су престали да одржавају везе с некадашњом домајом.
Посетио сам својевремено комплекс логора Јасеновац, где сам схватио да су то зло, те злочине, починили моји суседи, и након тога сам, у сусрету са људима, стално себе преиспитивао да ли је могуће да се ја заправо срећем са злочинцима. Ако овај наш филм буде пробудио свест о потреби преиспитивања са ким ми то заправо живимо и да ли је могуће да се истоветно зло поново појави, постићи ћемо циљ, поручио је Захрановић.
Наглашавајући једну од мудрости Талмуда, ону да се нанесено зло може опростити, али и да се не сме заборавити, аутор романа „Порајмос“ Душан Савић се захвалио режисеру, али и целој екипи филма чије би снимање требало да почне до половине следећег месеца, на прилици да његово дело буде екранизовано.
Како ја, у суштини и нисам претерано познат писац, не могу а да се посебно не захвалим једном великану европског и светског филма као што је Лордан, на спремности да екранизује „Порајмос“, за који смо првобитно договарали да буде реализован у сомборском Народном позоришту, али као тек једна представа, казао је Савић, кога је животни пут од рођеног Бањалучанина довео до тога да сада живи на релацији Сомбор- Беч.
Како су из продукције навели, цео филм који би требао да траје између 25 и 35 минута биће сниман у Сомбору и његовој околини, по сценарију који је написао глумац Народног позоришта Сомбор Душан Јовић, а процес снимања би требао да потраје до половине јуна. У складу с богатом конематографском традицијом, филм ће помоћи сам град Сомбор и неколико овдашњих компанија, а очекује се и помоћ Покрајинске владе, док је сам Зафрановић замолио да се, по угледу на Спилбергове продукције, организује нека врста спонзорске вечере, како би се прикупило недостајућих 30.000 евра за цео пројекат. Након самог снимања почиње постпродукција, не би ли филм, који се бави судбинама мађарске Јеврејке Жуже, ромског виолинисте Паганинија и немачког официра Јозефа крајем рата у Сомбору и конц-логору смрти Аушвиц-Биркенау, и коме је и радни наслов „Порајмос“, премијерно појавио на првом сомборском Филмском фестивалу Подунавља и панонске низије „Породица народа“, који би требало да се одржати од 10. до 15 септембра.
М. Миљеновић
