Zafranović ekranizuje Porajmos: Da se zlo ne povrati

Ova vest možda i ne bi bila nacionalno referentna da se kao režiser filma, čija je originalna radnja iz Sarajeva premeštena upravo u Sombor, ne pojavljuje proslavljeni režiser Lordan Zafranović, koji se sa autorskom ekipom juče obratio javnosti na zvaničnoj konferenciji za štampu.

Film je zamišljen bogato, tako da će moći da konkuriše najboljim evropskim produkcijama koje se bave večitim pitanjem cikličnosti zla, najavio je Lordan Zafranović, naglašavajući da je ekranizacija Savićevog romana tim važnija što se u Evropi, po njegovim rečima, „kultura sećanja ljulja na desnu stranu“, odnosno sve je prisutnija revizija Drugog svetskog rata i genocida izvršenog nad Jevrejima, ali i Romima i Srbima.

Kako je dalje kazao, ovo će biti jedan krik protiv rata, nacionalizma, protiv, u Drugom svetskom ratu očigledno samo naizgled poraženog zla, koje se i u nekadašanjim jugoslovenskim republikama vraća na velika vrata.

Holokaust je od oko 1.100 predratnih somborskih Jevreja preživelo svega njih 236. Taj ostatak od ostatka dodatno je smanjen nakon oslobođenja, tačnije 1948, kada je u tek formiranu državu Izrael emigriralo 68 Somboraca-Jevreja.

Sada ih u Somboru, ako je verovati poslednjem popisu, ima svega dvadesetak, mada je to broj onih koji se formalno tako izjašnjavaju, dok malobrojna jevrejska opština okuplja nešto više članova, oko 40-tak. Oni koji su otišli u zemlju praotaca, po rečima somborskih Jevreja, odavno su prestali da održavaju veze s nekadašnjom domajom.

Posetio sam svojevremeno kompleks logora Jasenovac, gde sam shvatio da su to zlo, te zločine, počinili moji susedi, i nakon toga sam, u susretu sa ljudima, stalno sebe preispitivao da li je moguće da se ja zapravo srećem sa zločincima. Ako ovaj naš film bude probudio svest o potrebi preispitivanja sa kim mi to zapravo živimo i da li je moguće da se istovetno zlo ponovo pojavi, postići ćemo cilj, poručio je Zahranović.

Naglašavajući jednu od mudrosti Talmuda, onu da se naneseno zlo može oprostiti, ali i da se ne sme zaboraviti, autor romana „Porajmos“ Dušan Savić se zahvalio režiseru, ali i celoj ekipi filma čije bi snimanje trebalo da počne do polovine sledećeg meseca, na prilici da njegovo delo bude ekranizovano.

Kako ja, u suštini i nisam preterano poznat pisac, ne mogu a da se posebno ne zahvalim jednom velikanu evropskog i svetskog filma kao što je Lordan, na spremnosti da ekranizuje „Porajmos“, za koji smo prvobitno dogovarali da bude realizovan u somborskom Narodnom pozorištu, ali kao tek jedna predstava, kazao je Savić, koga je životni put od rođenog Banjalučanina doveo do toga da sada živi na relaciji Sombor- Beč.

Kako su iz produkcije naveli, ceo film koji bi trebao da traje između 25 i 35 minuta biće sniman u Somboru i njegovoj okolini, po scenariju koji je napisao glumac Narodnog pozorišta Sombor Dušan Jović, a proces snimanja bi trebao da potraje do polovine juna. U skladu s bogatom konematografskom tradicijom, film će pomoći sam grad Sombor i nekoliko ovdašnjih kompanija, a očekuje se i pomoć Pokrajinske vlade, dok je sam Zafranović zamolio da se, po ugledu na Spilbergove produkcije, organizuje neka vrsta sponzorske večere, kako bi se prikupilo nedostajućih 30.000 evra za ceo projekat. Nakon samog snimanja počinje postprodukcija, ne bi li film, koji se bavi sudbinama mađarske Jevrejke Žuže, romskog violiniste Paganinija i nemačkog oficira Jozefa krajem rata u Somboru i konc-logoru smrti Aušvic-Birkenau, i kome je i radni naslov „Porajmos“, premijerno pojavio na prvom somborskom Filmskom festivalu Podunavlja i panonske nizije „Porodica naroda“, koji bi trebalo da se održati od 10. do 15 septembra.

M. Miljenović