Нови Сад први пролази обуку о јавно-приватном партнерству

У њој учествује више од 80 представника локалних самоуправа односно јавног сектора, који могу да буду предлагачи пројеката у својим доменима. Алексеј Зверев из Европске банке за обнову и развој рекао је како је Нови Сад први од четири града у Србији (Београд, Крагујевац, Ниш) који ће проћи обуку, као део ширег програма стратешке политике започете 2010.

Програм је осмишљен као 16 сати обуке у три блока, од којих се један односи на прописе, други на пословно окружење, а трећи на међународне аспекте јавно-приватних партнерстава. Он је објаснио како је најчешћи проблем лоша структурираност пројеката, због чега 95 одсто њих пропада још у фази припрема.

Председник Скупштине града Здравко Јелушић, који је отворио радионицу, казао је да је она значајна не само за Нови Сад већ и за целу Србију, јер је општа процена да ће се свуда наметнути изазови пред локалне ауторитете да одговоре на евентуалне проблеме које доноси нагли прилив становништва.

„У прилици смо да сагледамо како наша, тако и искуства у Европи. Питање је комплексно јер постоје три стране: локална самоуправа, приватни партнер и корисници услуга, које треба помирити“, рекао је Јелушић.

Он је потврдио да се у претприступним корацима намеће притисак да се многа предузећа преусмере на приватна или јавно-приватна партнерства, те да већи део њих, међу којима су „Апотека”, „Стан” и СПЦ „Војводина”, може да се подведе под тај модел под условом да се појаве компетентни партнери.

„Циљ је изабрати решење које ће минимално оптеретити буџет, а дати највећи ниво услуге“, додао је. „Капитал је врло плашљива зверка, па приватници неће улазити у посао ако не виде јасну корист. То су професионалци који знају да организују посао за разлику од локалне самоуправе, која можда нема довољно квалитетан кадар у одређеној делатности.“

Заменица председника Комисије за јавно-приватно партнерство у Влади Републике Србије Андријана Јовановић рекла је да су најчешћи пројекти у области комуналних услуга: сакупљање и третман комуналног отпада, градски односно приградски превоз путника, путна инфраструктура, канализационе мреже, грејање у школама, болницама, вртићима, те јавна расвета.

„Све већи број пројеката иде и у правцу културе, образовања, спорта, што је веома добро“,  додала је Јовановићева. „Будући да је закон први пут донет 2011, можемо рећи да наша пракса није дуга у односу на неке друге европске земље. У ових шест година изродило се 67 квалитетних пројеката, за неке су потписани уговори, за неке се управо расписују јавни позиви, бира приватни партнер. Пошто је важно на студиозан начин урадити економске, техничке и финансијске анализе како би пројекат имао бенефите од пет до 50 година, како је законом прописано, ми ћемо на овим радионицама прећи све фазе припреме и реализације, те тако оснажити локалне самоуправе.“

С. Милачић