ПИСА тестирање у новосадској Саобраћајној школи

У нашој школи у овом тестирању учествује 49 ученика првог и четворо из другог разреда, јер је према критеријумима важно да су учесници рођени 2002. године, а не који разред похађају, каже наставник рачунарства и информатике  у овој школи Милош Капор.

Како додаје, ученике су поделили у шест група и половина тестове ради од девет, а друга половина од 12,30 часова.

Тестирање је први пут комплетно електронско и ђаци га раде на лаптоповима, а осим језичке, математичке, научне и први пут финансијске писмености, тестирају се и опште компетенције, које подразумевају знања из области од велике друштвене важности, као што су људска и дечја права, разумевање различитих култура...

У првом делу тестирања сам имао 10, а у другом осам задатака и у сваком је било више питања, а мислим да их је највише у једном задатку било седам, каже Никола Ракочевић из Новог Сада, ученик првог разреда на смеру за наутичког техничара.

Према његовим речима, највише питања било је из српског, а било их је и из географије, а ни једно из математике.

Неки задаци су ми били интересантни, неки досадни, али на све сам одговорио, надам се тачно, закључује наш саговорник.

После решавања задатака, ученици су попуњавали и пет упитника, у којима је, по речима Николе Ракочевића, било питања о породици, финансијама, општој информисаности.

Иначе, комплетно тестирање за ученике траје нешто више од три сата и после петнаестоминутног увода, у којем се ученици упознају с процедуром, раде задатке два пута по сат времена, с петоминутном паузом на сваки сат, па имају паузу од 15 минута и затим још пола сата попуњавају упитник с питањима о себи, својим ставовима, учењу и школи.

Ово тестирање, које се сматра највећом и најбољом проценом образовних система појединих држава, одржава се сваке треће године, а најбоље резултате годинама имају ђаци из Сингапура и Тајланда, док је од европских земаља најбоље пласирана Финска.

Прво ПИСА тестирање у Србији спроведено је 2003. године, а последње 2012. и показало је да ученици у Србији не знају да примене научено градиво и да је њихово функционално знање испод ОЕЦД просека.

На последњем ПИСА тестирању, одржаном 2015, Србија није учествовала јер за то нису била обезбеђена средства.

Прошле године, као осмак, учествовала сам у пробном тестирању, па ми ово није непознато, каже Вера Јакшић из Сирига, ученица првог разреда смера за транспортног комерцијалисту.

Како додаје, у првом делу имала је осам, а у другом 10 задатака, више из српског, а мање из математике.

Чини ми се да на контролним и писменим задацима у школи имамо теже задатке. Ови нису били тешки и није било нешто што нисмо учили, али су  ми били мало досадни, јер су се нека питања понављала. Није било ништа да се израчунава, него или понуђени одговори или је требало да одговоримо својим речима, поручује Јакшићева.

Већ према устаљеној пакси и за овогодишње тестирање одабрано је много различитих задатака из свих пет области. Тако, рецимо, задатака којима се проверава читалачка писменост има 245, а за проверу научне писмености припремљено је 115 задатака, па сваки ученик добије другачију комбинацију са 60 питања и то из две или три области, а не из свих пет,те  не постоји ни могућност преписивања и атмосфера на самом тестирању била је веома опуштена.

С обзиром на то да се ради електронски, док је у делу теста с питањима из једне области, ученик може да се враћа, али када заврши ту област и пређе на питања из друге, више не може да се врати на prеthodnu област. Ученици с којима смо разговарали кажу да им је електронско тестирање брже и лакше од класичног.                                   

Д. Д.