PISA testiranje u novosadskoj Saobraćajnoj školi

U našoj školi u ovom testiranju učestvuje 49 učenika prvog i četvoro iz drugog razreda, jer je prema kriterijumima važno da su učesnici rođeni 2002. godine, a ne koji razred pohađaju, kaže nastavnik računarstva i informatike  u ovoj školi Miloš Kapor.

Kako dodaje, učenike su podelili u šest grupa i polovina testove radi od devet, a druga polovina od 12,30 časova.

Testiranje je prvi put kompletno elektronsko i đaci ga rade na laptopovima, a osim jezičke, matematičke, naučne i prvi put finansijske pismenosti, testiraju se i opšte kompetencije, koje podrazumevaju znanja iz oblasti od velike društvene važnosti, kao što su ljudska i dečja prava, razumevanje različitih kultura...

U prvom delu testiranja sam imao 10, a u drugom osam zadataka i u svakom je bilo više pitanja, a mislim da ih je najviše u jednom zadatku bilo sedam, kaže Nikola Rakočević iz Novog Sada, učenik prvog razreda na smeru za nautičkog tehničara.

Prema njegovim rečima, najviše pitanja bilo je iz srpskog, a bilo ih je i iz geografije, a ni jedno iz matematike.

Neki zadaci su mi bili interesantni, neki dosadni, ali na sve sam odgovorio, nadam se tačno, zaključuje naš sagovornik.

Posle rešavanja zadataka, učenici su popunjavali i pet upitnika, u kojima je, po rečima Nikole Rakočevića, bilo pitanja o porodici, finansijama, opštoj informisanosti.

Inače, kompletno testiranje za učenike traje nešto više od tri sata i posle petnaestominutnog uvoda, u kojem se učenici upoznaju s procedurom, rade zadatke dva puta po sat vremena, s petominutnom pauzom na svaki sat, pa imaju pauzu od 15 minuta i zatim još pola sata popunjavaju upitnik s pitanjima o sebi, svojim stavovima, učenju i školi.

Ovo testiranje, koje se smatra najvećom i najboljom procenom obrazovnih sistema pojedinih država, održava se svake treće godine, a najbolje rezultate godinama imaju đaci iz Singapura i Tajlanda, dok je od evropskih zemalja najbolje plasirana Finska.

Prvo PISA testiranje u Srbiji sprovedeno je 2003. godine, a poslednje 2012. i pokazalo je da učenici u Srbiji ne znaju da primene naučeno gradivo i da je njihovo funkcionalno znanje ispod OECD proseka.

Na poslednjem PISA testiranju, održanom 2015, Srbija nije učestvovala jer za to nisu bila obezbeđena sredstva.

Prošle godine, kao osmak, učestvovala sam u probnom testiranju, pa mi ovo nije nepoznato, kaže Vera Jakšić iz Siriga, učenica prvog razreda smera za transportnog komercijalistu.

Kako dodaje, u prvom delu imala je osam, a u drugom 10 zadataka, više iz srpskog, a manje iz matematike.

Čini mi se da na kontrolnim i pismenim zadacima u školi imamo teže zadatke. Ovi nisu bili teški i nije bilo nešto što nismo učili, ali su  mi bili malo dosadni, jer su se neka pitanja ponavljala. Nije bilo ništa da se izračunava, nego ili ponuđeni odgovori ili je trebalo da odgovorimo svojim rečima, poručuje Jakšićeva.

Već prema ustaljenoj paksi i za ovogodišnje testiranje odabrano je mnogo različitih zadataka iz svih pet oblasti. Tako, recimo, zadataka kojima se proverava čitalačka pismenost ima 245, a za proveru naučne pismenosti pripremljeno je 115 zadataka, pa svaki učenik dobije drugačiju kombinaciju sa 60 pitanja i to iz dve ili tri oblasti, a ne iz svih pet,te  ne postoji ni mogućnost prepisivanja i atmosfera na samom testiranju bila je veoma opuštena.

S obzirom na to da se radi elektronski, dok je u delu testa s pitanjima iz jedne oblasti, učenik može da se vraća, ali kada završi tu oblast i pređe na pitanja iz druge, više ne može da se vrati na prethodnu oblast. Učenici s kojima smo razgovarali kažu da im je elektronsko testiranje brže i lakše od klasičnog.                                   

D. D.