Димитров: Македонија и Србија да помажу једна другој

Овог пута се, рекао је, неће видети са српским колегом Ивоцом Дачићем, а њихов наредни сусрет ће бити највероватније 23. априла на Брду код Крања.

Додаје да су њихови односи такви да "нема много потребе за тим класичним, званичним сусретима".

"А и његов ред је да дође у билатералну посету. Договарамо да ли Скопље или Охрид, ја се надам да ће се време пролепшати и да ће бити Охрид", каже Димитров.

Димитров је у интервјуу за Н1 тв рекао да неће да одговори на прошлонедељну Дачићеву изјаву о исхитрености Србије призвања имена Македоније.

"Мислим да такве изјаве не помажу нарочито. Ми смо министри две државе, представљамо два народа, блиска народа. Имамо заједничку историју у Југославији, бићемо заједно, надам се у не толико далекој будућности, у Европској Унији и на неки начин нашу блискост не може ништа да поквари. Али на нама је да ли ће бити 'пецкања' и повременог подбадања или ћемо бити као браћа", рекао је Димитров.

Македонски министар спољних послова каже да иако, на неки начин, може да разуме контекст те изјаве, сматра да оне не помажу тренутку када регион мора да се развија.

"Македонији је у интересу да Србија буде успешна, Србији је у интересу да Македонија буде успешна. Немам ја никакву корист од тога да њему вратим на исти начин. Ми треба да будемо блиски, без обзира на такве изјаве. Мислим да треба да помажемо једни другима и да имамо разумевање за националне интересе обе стране", поручио је Димитров.  

Одговарајући на питање о Косову, Димитров је рекао да Македонија у спору Београда и Приштине не може да буде велики играч.

"Ми делимо границу и у интересу нам је да се тај проблем реши на најбољи начин за обе стране у разговору у којем посредује Брисел и Федерика Могерини. Ми имамо довољно својих проблема и не бих волео да будемо колатерална штета те динамике", каже он.

Додаје да Македонија има мултиетничко друштво и да је део региона који има бројне проблеме.

"А наша нова политика је политика решавања тих проблема. Сматрам да је време да се храбро суочимо са реалношћу и да проблему погледамо у очи. То ће бити добро за нас, то ће бити добро за цео регион. Тешко је али, како каже (Никос) Коцијас - има један цитат који и ја често користим - историја треба да нам буде учитељица, а не затвор", рекао је македонски министар.

На питање да ли би он, да је био тад министар спољних послова, признао независност Косова, Димитров одговара да то није захвално питање.

"Ја 2008. године нисам имао цео контекст, нисам имао све информације, а данас је 2018. година. Живели смо у једној држави много година. И мислим да имамо због чега да очекујемо разумевање од Србије и пријатељског српског народа за ова питања. Истовремено, тешко је терет око Косова пребацити на Македонију", каже Димитров.

Говорећи о разговорима с грчким колегом о имену Македонија, Димитров је оценио да су то тешки преговори у спору који је стар колико и македонска независност.

"Ми у неколико месеци покушавамо да исправимо грешке које су деценијама прављене, то питање је и злоупотребљавано и игнорисано. Некада мислим да је решење близу, некада да и није баш. То питање може да се користи у политичке сврхе код куће - на пример могу да се граде споменици у Скопљу, можемо да се бусамо у груди, можемо да се жалимо колико је свет неправедан и да немамо пријатеље, а можемо и да преузмемо одговорност и суочимо са проблемом без страха", сматра он.  

Он оцењује да је тренутно деликатна фаза преговора и додаје да је посредник једног од првих разговора у Њујорку, после којих је отворен процес око имена, ставио је пред њих неколико одредница - северна, горња и тако даље.

"Није искључено да буде још неких одредница, у зависности од тога како се договоримо како се договоримо са Атином и то је само један од елемената овог спора и тог пакета. Није само до одреднице, има неколико и других елемената у пакету - да је било лако, већ би било решено", изјавио је Димитров.

Димитров каже да није немогуће да се решење нађе у 2018. и додаје да би волео да тако и буде.

"На дужи рок, стратешки, то је добро и за нас и за Грчку и за цео регион и за Европу", закључио је он.

На констатацију да је Македонија, за сада, пристала да промени назив аутопута, аеродрома, Димитров каже да не зна шта ће бити одлучено кад је реч о споменику Ратник на коњу у центру Скопља.

"Имамо комисију у Министарству културе које анализира цео пројекат Скопље 2014. Размишљају шта да се уради, мислим да још немају никакве конкретне резултате и препоруке. Урађено је шта је урађено - треба сада бити креативан и наћи неки смисао томе. Ја нисам задовољан да се Скопље у Њујорк тајмсу назива главним градом кича. Желим да моје Скопље буде по нечему другом познато. А било је", навео је македонски шеф дипломатије.