Национални модел студентске праксе до краја године

Помоћница министра просвете за дуално и предузетничко образовање Габријела Грујић изјавила је да би модел требало да понуди решења за бројна питања.

Како да се студенти опредељују за праксу у компанијама, како да се одређују ментори учесницима праксе, затим како увезати менторе и професоре на факултетима, фонд сати који је потребан да се унапреди квалитет компетенција, када се пракса одвијати, да ли ће бити плаћена, рекла је Грујић на панелу “Млади у привреди кроз праксу до успешне каријере“ на Економском факултету у Београду.

Председник Стручног тима Министарства просвете за реформу високог образовања Драган Лончар најавио је да Економски факултет, који сарађује са више од 330 компанија у којима студенти обављују стручну праксу, настоји да уведе обављање стручне праксе као алтернативу семинарском и дипломском раду која би се вредновала са два или четири ЕСПБ бода.

Директорка људских ресурса компаније Кока кола Драгана Коруга-Ристић казала је да та компанија спроводи програм студентске праксе последњих пет година и да је од 150 практиканата та компанија задржала трећину, као и да је 70 одсто њих нашло посао после праксе.

Она је додала да су студенти добри кад је у питању теоретско знање и тимски рад, али да се само 20 одсто снађе када треба да преузме одговорност и да реши проблеме.

Директорка за управљање талентима и организациони развој компаније Делезе Србија навела је да та компанија запосли 50 одсто студената након три програма пракси - од шест месеци, 18 месеци и две и по године.

Бивша студенткиња Економског факултета Вишња Цветић, која се након праксе у Народној банци Србије тамо и запослила, истакла је да је веома битно да пракса буде квалитетна, да студенти не обављају послове које нико у компанији не жели да ради, као и да добију искусног ментора који ће да прати и подржи њихов рад.