Оливера Катарина: Глас ме никада није изневерио

"Пресретали су ме на улици, пијаци, по разним продавницама са питањима када ће концерт. Ја им кажем, имала сам скоро концерт, али они: Не, не, не, морате да имате још један. И по њиховој жељи сам одлучила да имам поново концерт у некадашњој Дворани Дома синдиката", рекла је Оливера Катарина у интервјуу Танјугу.



Са 78 година држати концерт сматра да је храброст. 



"Ја сам храбра. Колико је уметника који се у мојим годинама усуде на тако нешто? Али мени је глас стварно потпуно сачуван и зато сам смела да у то уђем. Осећам супериорно свој глас који ме никада није изневерио", истакла је она и најавила да ће на сцени бити окружена занимљивим гостима, пријатељима и добрим људима.



Емотивно је везана за град у коме је рођења, одрасла и у коме су се десили сви значајни догађаји у њеном животу.



"Ја сам рођена Београђанка и гајим посебне емоције везане за овај град. Он ми је дражи него било који у свету и највише се радујем сусрету са београдском публиком", додаје Оливера Катарина.



У њеној биографији стоји да је одржала 72 узастопна концерта у париској "Олимпији", да се о њеном гласу и лепоти писало широм Европе, да се у Француској говорили да нема на чему да завиди Брижит Бардо и да јој је чувени композитор Шарл Димон понудио да сними његове композиције.



"То је био златни период моје каријере. После великог успеха филма "Скупљачи перја" у Кану (1967), добијала сам понуде са свих страна у свету и једна од тих понуда била је Олимпија. Нисам веровала да ће бити толико интересовања. Из дана у дан сам ја имала по два, некад и три концерта дневно. То је било невероватно. И могла сам још толико да се моји музичари нису уморили и раскукали да их пустим кући, а ја сам имала невероватну енергију, могла сам да певам колико год сам хтела", сећа се Оливера Катарина.



Постоји прича и да је после једног од концерата чувени Салвадор Дали клечао пред њом, али Оливера Катарина каже да то није потпуна истина.



"Дошао је у моју гардеробу након концерта, загрлио ме је и показивао ми дланове: "Шта сте то урадили? Запалили сте ми руке". Јако много је било познатих који су долазили. Све је почело успехом филма, а онда се наставило мојим личним успехом", истакла је југословенска филмска и музичка дива.



Прошле године је поново прошетала Кроазетом када је филм Александра Саше Петровића, поводом пола века од премијере, приказан у програму "Кански класици".



"Било је дирљиво, била сам јако узбуђена. Подсетило ме је на дивне дане када сам тамо присуствовала великом успеху нашег филма и наших глумаца, којих више нема. Њима желим да посветим и овај концерт. Нема више Бате, Бекима, Гордане, нема ни редитеља, сви су прерано отишли и оставили мене да их славим и даље", са носталгијом говори.



Истиче и да је песма "Ђелем, ђелем" из филма "Скупљачи перја" освојила свет и постала део њене личне карте.



"Увек са посебним емоцијама певам ту песму. Подсећа ме на дивне дане проведене са драгим колегама током снимања филма, на велику радост када смо освајали Европу и када су се сви дивили нашем филму, сви смо били радосни и поносни. Драго ми је што људи нису заборавили тај филм", рекла је Оливера Катарина. 



Воли да открива старе песме па ће неке од њих извести и 11. маја. 



"Кажу ми, не зна народ то, па можда неће довољно поздравити те заборављене српске песме, а ја желим да их подсетим на те дивне песме као што су "Вију ветри, вију вали", "Благо мени и теби девојко што је нама чадор до чадора". Хоћу мало да подсетим народ на своје, да им пробудим идентитет. Наравно нећу само то певати, само неколико да зачиним", рекла је Оливера Катарина.



Мало се, каже, зна да је ишла по најзабаченијим крајевима земље попут Далматинске загоре "где је човечија нога ретко стајала".



"Ишла сам и певала са највећим задовољством и тај народ ме је божанствено примао, то су најдивнији сусрети које сам имала у каријери. Ја сам волела да идем тамо где нико не иде и да том народу дарујем своју уметност", присетила се она.



У лепом сећању јој је остала сарадња са Марином Абрамовић на перформансу "Балкан Епик".



"Позвала ме је телефоном и најавила се да ће доћи. Нисам је познавала. Појавила се са огромним букетом пупољака црвених ружа. Вероватно није очекивала да живим у скромном стану, а ја била у изнајмљеном станчићу где је тај букет једва стао. Питала ме је да учествујем у њеном програму и дала слободу да певам шта хоћу и како хоћу", испричала је Оливера Катарина.



Посебно искуство за њу био је Јапан.



"Познати јапански композитор ме је одвео на обалу мора и настало је неко невреме, страшна бура и он ми је рекао да постоји легенда да када дође лепа жена, море постане љубоморно и полуди", испричала је Оливера Катарина, присетивши да је чак на фестивалу представљала Јапан са композицијом Дома Сузикија и да је имала проблема са једним гласом јапанског језика који се изговара између Р и Л.



А о лепоти, о којој су писали светски медији, каже да је није лако носити.



"Једном ми је мој пријатељ, доктор Веселин Савић рекао: Еј, сине мој, није лепоту лако носити. И није лако. У овим мојим годинама, потпуно сам растерећена тога, свесна сам колико имам година и не размишљам уопште о томе", рекла је Оливера Катарина.



Каже да данас живи "спонтано, од дана до дана и прима сасвим нормално свој живот".



"Немам велике жеље, тежње, једноставно примам живот какав је. Нисам незадовољна, не кукам и могу да будем и мирна и задовољна својим животом. Није било пуно уметника који су имали среће да имају каријеру какву сам ја имала и не би било лепо да сам незадовољна. Била бих нескромна", рекла је Оливера Катарина.