Olivera Katarina: Glas me nikada nije izneverio

"Presretali su me na ulici, pijaci, po raznim prodavnicama sa pitanjima kada će koncert. Ja im kažem, imala sam skoro koncert, ali oni: Ne, ne, ne, morate da imate još jedan. I po njihovoj želji sam odlučila da imam ponovo koncert u nekadašnjoj Dvorani Doma sindikata", rekla je Olivera Katarina u intervjuu Tanjugu.



Sa 78 godina držati koncert smatra da je hrabrost. 



"Ja sam hrabra. Koliko je umetnika koji se u mojim godinama usude na tako nešto? Ali meni je glas stvarno potpuno sačuvan i zato sam smela da u to uđem. Osećam superiorno svoj glas koji me nikada nije izneverio", istakla je ona i najavila da će na sceni biti okružena zanimljivim gostima, prijateljima i dobrim ljudima.



Emotivno je vezana za grad u kome je rođenja, odrasla i u kome su se desili svi značajni događaji u njenom životu.



"Ja sam rođena Beograđanka i gajim posebne emocije vezane za ovaj grad. On mi je draži nego bilo koji u svetu i najviše se radujem susretu sa beogradskom publikom", dodaje Olivera Katarina.



U njenoj biografiji stoji da je održala 72 uzastopna koncerta u pariskoj "Olimpiji", da se o njenom glasu i lepoti pisalo širom Evrope, da se u Francuskoj govorili da nema na čemu da zavidi Brižit Bardo i da joj je čuveni kompozitor Šarl Dimon ponudio da snimi njegove kompozicije.



"To je bio zlatni period moje karijere. Posle velikog uspeha filma "Skupljači perja" u Kanu (1967), dobijala sam ponude sa svih strana u svetu i jedna od tih ponuda bila je Olimpija. Nisam verovala da će biti toliko interesovanja. Iz dana u dan sam ja imala po dva, nekad i tri koncerta dnevno. To je bilo neverovatno. I mogla sam još toliko da se moji muzičari nisu umorili i raskukali da ih pustim kući, a ja sam imala neverovatnu energiju, mogla sam da pevam koliko god sam htela", seća se Olivera Katarina.



Postoji priča i da je posle jednog od koncerata čuveni Salvador Dali klečao pred njom, ali Olivera Katarina kaže da to nije potpuna istina.



"Došao je u moju garderobu nakon koncerta, zagrlio me je i pokazivao mi dlanove: "Šta ste to uradili? Zapalili ste mi ruke". Jako mnogo je bilo poznatih koji su dolazili. Sve je počelo uspehom filma, a onda se nastavilo mojim ličnim uspehom", istakla je jugoslovenska filmska i muzička diva.



Prošle godine je ponovo prošetala Kroazetom kada je film Aleksandra Saše Petrovića, povodom pola veka od premijere, prikazan u programu "Kanski klasici".



"Bilo je dirljivo, bila sam jako uzbuđena. Podsetilo me je na divne dane kada sam tamo prisustvovala velikom uspehu našeg filma i naših glumaca, kojih više nema. Njima želim da posvetim i ovaj koncert. Nema više Bate, Bekima, Gordane, nema ni reditelja, svi su prerano otišli i ostavili mene da ih slavim i dalje", sa nostalgijom govori.



Ističe i da je pesma "Đelem, đelem" iz filma "Skupljači perja" osvojila svet i postala deo njene lične karte.



"Uvek sa posebnim emocijama pevam tu pesmu. Podseća me na divne dane provedene sa dragim kolegama tokom snimanja filma, na veliku radost kada smo osvajali Evropu i kada su se svi divili našem filmu, svi smo bili radosni i ponosni. Drago mi je što ljudi nisu zaboravili taj film", rekla je Olivera Katarina. 



Voli da otkriva stare pesme pa će neke od njih izvesti i 11. maja. 



"Kažu mi, ne zna narod to, pa možda neće dovoljno pozdraviti te zaboravljene srpske pesme, a ja želim da ih podsetim na te divne pesme kao što su "Viju vetri, viju vali", "Blago meni i tebi devojko što je nama čador do čadora". Hoću malo da podsetim narod na svoje, da im probudim identitet. Naravno neću samo to pevati, samo nekoliko da začinim", rekla je Olivera Katarina.



Malo se, kaže, zna da je išla po najzabačenijim krajevima zemlje poput Dalmatinske zagore "gde je čovečija noga retko stajala".



"Išla sam i pevala sa najvećim zadovoljstvom i taj narod me je božanstveno primao, to su najdivniji susreti koje sam imala u karijeri. Ja sam volela da idem tamo gde niko ne ide i da tom narodu darujem svoju umetnost", prisetila se ona.



U lepom sećanju joj je ostala saradnja sa Marinom Abramović na performansu "Balkan Epik".



"Pozvala me je telefonom i najavila se da će doći. Nisam je poznavala. Pojavila se sa ogromnim buketom pupoljaka crvenih ruža. Verovatno nije očekivala da živim u skromnom stanu, a ja bila u iznajmljenom stančiću gde je taj buket jedva stao. Pitala me je da učestvujem u njenom programu i dala slobodu da pevam šta hoću i kako hoću", ispričala je Olivera Katarina.



Posebno iskustvo za nju bio je Japan.



"Poznati japanski kompozitor me je odveo na obalu mora i nastalo je neko nevreme, strašna bura i on mi je rekao da postoji legenda da kada dođe lepa žena, more postane ljubomorno i poludi", ispričala je Olivera Katarina, prisetivši da je čak na festivalu predstavljala Japan sa kompozicijom Doma Suzikija i da je imala problema sa jednim glasom japanskog jezika koji se izgovara između R i L.



A o lepoti, o kojoj su pisali svetski mediji, kaže da je nije lako nositi.



"Jednom mi je moj prijatelj, doktor Veselin Savić rekao: Ej, sine moj, nije lepotu lako nositi. I nije lako. U ovim mojim godinama, potpuno sam rasterećena toga, svesna sam koliko imam godina i ne razmišljam uopšte o tome", rekla je Olivera Katarina.



Kaže da danas živi "spontano, od dana do dana i prima sasvim normalno svoj život".



"Nemam velike želje, težnje, jednostavno primam život kakav je. Nisam nezadovoljna, ne kukam i mogu da budem i mirna i zadovoljna svojim životom. Nije bilo puno umetnika koji su imali sreće da imaju karijeru kakvu sam ja imala i ne bi bilo lepo da sam nezadovoljna. Bila bih neskromna", rekla je Olivera Katarina.