СУМЊИВЕ ТРАНСАКЦИЈЕ Прљаве паре воле некретнине

Кључне измене у односу на prеthodni Закон о спречавању прања новца су увођење јавних бележника и јавног поштанског оператера – ЈП Пошта Србије, као обвезника који мора да пријављује све врсте трансакција, али и изједначавање домаћих са страним функционерима чије раде могу бити подведене под прање новца. 

Новим актом проширене су обавезе утврђивања стварног власништва и на трастове и остала лица страног права, прописана обавеза утврђивања порекла имовине за високоризичне странке, прецизиране обавезе за пружаоце платних услуга код преноса новчаних средстава...

У Извештају о раду за прошлу годину, Управа за спречавање прања новца навела је да је пријављено укупно 2.471 сумњивих трансакција. Од тог броја из банке је стигло 752 пријаве, од агената за пренос новца 1.643, агената за промет некретине 1, ревизора 6, платних институција 5, лица која се баве поштанским саобраћајем 31, осигуравајућих друштава 5, нотара 9, адвоката 1 и од осталих извора 18. Ови подаци указују да је највећи број сумњивих транакција лане стигло од агената за пренос новца и банака.  Од укупног броја пријављених пријава пристиглих из банке – 752 чак 404 је остало у Управи за прање новца на праћењу, док су остале прослеђене надлежним државним органима на даље посматрање. Сви извештаји које су агенти за пренос новца пријавили Упрви као сумњиве – њих 1.643 прослеђени су надлежним државним органима на даљи поступак.

Управа за спречавање прања новца у свом извештају навела је “трендове и изазове у борби против прања новца” : улагање готовине непознатог порекла у грађевински сектор и сектор некретнина, финансијске операције преко нерзидетних рачуна, пореске утаје,назаконито извлачење новца домаћих привредним друштава, дистрибуција добара , крипто валуте...

Као и prеthodnih година пореска утаја је и даље најзаступљеније кривично дело које је од стране обвезника препознато у пријављеним сумњивим трансакцијама. Најчешће се ради о симулованим правним пословима које за циљ имају извлачење готовине са рачуна правних лица или трансакције код којих се сумња у порекло средстава. Трговина на црно је и даље присутна у Србији, лица увозе и продају робу за готовину, без евидентирања у пословним књигама, а плаћања за увезену робу се врши алтерантивним начинима избегавајући банкарски сектор. Роба која се продаје на црно се плаћа добављачима и као помоћ породици.

Током анализе сумњивих трансакција уочена је теденција да нерезиденти који немају пословну активност у Србији отварају рачуне у пословним банкама у нашој држави, па на њих из иностранства по различитим основама трансферишу значајна новчана средства без јасног доказа о пореклу и крајње намене.

Током прошле године Управа је одговорила на 104 захтева 29 страних финансијско обавештајних служби. Захтеви су се углавном односили на држављане Србије са рачунима у иностранству за које се сумња да су увези са криминалним групама или криминалним активностима, као и на стране држављане које имају рачуне у нашим пословним банкама или су учесници у криминалним активностима у Србији. Највише захтева – 21 упутила је Црна Гора, 11 Босна и Хецеговина, 8 Мађарска, 7 Словенија и 5 Хрватска.

Управа је лане највише анализа и информација о сумњи у активности које указују на прање новца проследила Вишем јавном тужилаштву у Београду – укупно 23. Три су упућен Вишем тужилаштву у Суботици, по две у Новом Саду и Панчеву и по једна у Смедереву, Врању, Сомбору и Пироту. У највећем броју случајева информације су тужилаштвима прослеђене због сумње у симуловане правне послове за које постоји претпоставка да иза њих не стоји еконосма реалност – стварна купопродаја роба и услуга, корупцију, трговину наркотицима, трговину људима, фалсификовање пословне документације, разне врсте превара и веза са већ познатим криминалним групама у Србији.

На основу сарадње Управе са другим надлежним државним органима у Србије лане је донето 10 правоснажних пресуда за извршење кривичног дела прања новца. Њима је обухваћено 12 физичких и 1 правно лице. Једна пресуда се односи на прање новца код кога је предикатно дело извршено у иностранству, док се једна односи на прање новца код кога је извршилац треће лице.

Љ. Малешевић