SUMNJIVE TRANSAKCIJE Prljave pare vole nekretnine

Ključne izmene u odnosu na prethodni Zakon o sprečavanju pranja novca su uvođenje javnih beležnika i javnog poštanskog operatera – JP Pošta Srbije, kao obveznika koji mora da prijavljuje sve vrste transakcija, ali i izjednačavanje domaćih sa stranim funkcionerima čije rade mogu biti podvedene pod pranje novca. 

Novim aktom proširene su obaveze utvrđivanja stvarnog vlasništva i na trastove i ostala lica stranog prava, propisana obaveza utvrđivanja porekla imovine za visokorizične stranke, precizirane obaveze za pružaoce platnih usluga kod prenosa novčanih sredstava...

U Izveštaju o radu za prošlu godinu, Uprava za sprečavanje pranja novca navela je da je prijavljeno ukupno 2.471 sumnjivih transakcija. Od tog broja iz banke je stiglo 752 prijave, od agenata za prenos novca 1.643, agenata za promet nekretine 1, revizora 6, platnih institucija 5, lica koja se bave poštanskim saobraćajem 31, osiguravajućih društava 5, notara 9, advokata 1 i od ostalih izvora 18. Ovi podaci ukazuju da je najveći broj sumnjivih tranakcija lane stiglo od agenata za prenos novca i banaka.  Od ukupnog broja prijavljenih prijava pristiglih iz banke – 752 čak 404 je ostalo u Upravi za pranje novca na praćenju, dok su ostale prosleđene nadležnim državnim organima na dalje posmatranje. Svi izveštaji koje su agenti za prenos novca prijavili Uprvi kao sumnjive – njih 1.643 prosleđeni su nadležnim državnim organima na dalji postupak.

Uprava za sprečavanje pranja novca u svom izveštaju navela je “trendove i izazove u borbi protiv pranja novca” : ulaganje gotovine nepoznatog porekla u građevinski sektor i sektor nekretnina, finansijske operacije preko nerzidetnih računa, poreske utaje,nazakonito izvlačenje novca domaćih privrednim društava, distribucija dobara , kripto valute...

Kao i prethodnih godina poreska utaja je i dalje najzastupljenije krivično delo koje je od strane obveznika prepoznato u prijavljenim sumnjivim transakcijama. Najčešće se radi o simulovanim pravnim poslovima koje za cilj imaju izvlačenje gotovine sa računa pravnih lica ili transakcije kod kojih se sumnja u poreklo sredstava. Trgovina na crno je i dalje prisutna u Srbiji, lica uvoze i prodaju robu za gotovinu, bez evidentiranja u poslovnim knjigama, a plaćanja za uvezenu robu se vrši alterantivnim načinima izbegavajući bankarski sektor. Roba koja se prodaje na crno se plaća dobavljačima i kao pomoć porodici.

Tokom analize sumnjivih transakcija uočena je tedencija da nerezidenti koji nemaju poslovnu aktivnost u Srbiji otvaraju račune u poslovnim bankama u našoj državi, pa na njih iz inostranstva po različitim osnovama transferišu značajna novčana sredstva bez jasnog dokaza o poreklu i krajnje namene.

Tokom prošle godine Uprava je odgovorila na 104 zahteva 29 stranih finansijsko obaveštajnih službi. Zahtevi su se uglavnom odnosili na državljane Srbije sa računima u inostranstvu za koje se sumnja da su uvezi sa kriminalnim grupama ili kriminalnim aktivnostima, kao i na strane državljane koje imaju račune u našim poslovnim bankama ili su učesnici u kriminalnim aktivnostima u Srbiji. Najviše zahteva – 21 uputila je Crna Gora, 11 Bosna i Hecegovina, 8 Mađarska, 7 Slovenija i 5 Hrvatska.

Uprava je lane najviše analiza i informacija o sumnji u aktivnosti koje ukazuju na pranje novca prosledila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu – ukupno 23. Tri su upućen Višem tužilaštvu u Subotici, po dve u Novom Sadu i Pančevu i po jedna u Smederevu, Vranju, Somboru i Pirotu. U najvećem broju slučajeva informacije su tužilaštvima prosleđene zbog sumnje u simulovane pravne poslove za koje postoji pretpostavka da iza njih ne stoji ekonosma realnost – stvarna kupoprodaja roba i usluga, korupciju, trgovinu narkoticima, trgovinu ljudima, falsifikovanje poslovne dokumentacije, razne vrste prevara i veza sa već poznatim kriminalnim grupama u Srbiji.

Na osnovu saradnje Uprave sa drugim nadležnim državnim organima u Srbije lane je doneto 10 pravosnažnih presuda za izvršenje krivičnog dela pranja novca. Njima je obuhvaćeno 12 fizičkih i 1 pravno lice. Jedna presuda se odnosi na pranje novca kod koga je predikatno delo izvršeno u inostranstvu, dok se jedna odnosi na pranje novca kod koga je izvršilac treće lice.

LJ. Malešević