Део збирке Музеја Вука и Доситеја у Новом Саду

С ре­че­ни­цом Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­раџића „Је­зик је хра­ни­тељ на­ро­да, до­кле он жи­ви, до­кле га љу­би­мо и по­чи­ту­је­мо, њим го­во­ри­мо и пи­ше­мо, про­чи­шћа­ва­мо, до­тле жи­ви и на­род, мо­же се ме­ђу со­бом ра­зу­ми­је­ва­ти и ум­но са­је­ди­ња­ва­ти, не пре­ли­ва се у дру­ги, не про­па­да“ као мо­том, у Из­ло­жбе­ном па­ви­љо­ну Рек­то­ра­та Уни­вер­зи­те­та у Но­вом Са­ду отво­ре­на је до­ку­мен­тар­на из­ло­жба из ко­лек­ци­је Му­зе­ја Ву­ка и До­си­те­ја На­род­ног му­зе­ја у Бе­о­гра­ду.

По­став­ка са­др­жи два­де­сет па­ноа с тек­сто­ви­ма ко­ји пред­ста­вља­ју де­лат­ност и рад До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа и Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­раџића, а ко­је пра­те ода­бра­не ре­про­дук­ци­је пор­тре­та ових хе­ро­ја срп­ске кул­ту­ре, као и ре­про­дук­ци­је лич­них пред­ме­та и фо­то­гра­фи­ја из дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ка на ко­ји­ма су при­ка­за­ни Вук Ка­раџић и чла­но­ви ње­го­ве по­ро­ди­це.

Је­згро збир­ке Му­зе­ја Ву­ка и До­си­те­ја чи­ни за­о­став­шти­на Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­раџића, ко­ју је кра­јем 19. ве­ка Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји по­кло­ни­ла ње­го­ва ћер­ка, Вил­хел­ми­на Ми­на Ка­раџић Ву­ко­ма­но­вић. Ву­ко­ва со­ба, од­но­сно Ву­ков му­зеј, де­ло­вао је под окри­љем та­да­шњег На­род­ног му­зе­ја.

У пе­ри­о­ду по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, Ву­ко­вој збир­ци при­до­да­је се скром­ни­ја остав­шти­на До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа и 1949. го­ди­не осни­ва се Ву­ков и До­си­те­јев му­зеј. У по­чет­ку са­мо­ста­лан, Му­зеј се од 1979. го­ди­не по­но­во при­па­ја На­род­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ду, у чи­јем је са­ста­ву и да­нас.

Из­ло­жбу, чи­ји су ауто­ри му­зеј­ски са­вет­ник и ку­стос Му­зе­ја Ву­ка и До­си­те­ја мр Ели­а­на Га­ври­ло­вић и му­зеј­ски пе­да­гог Ма­ри­на Пе­јо­вић, за­јед­нич­ки су ор­га­ни­зо­ва­ли На­род­ни му­зеј у Бе­о­гра­ду и УНС, а за по­се­ти­о­це ће би­ти отво­ре­на до 19. апри­ла, рад­ним да­ни­ма од 9 до 15 ча­со­ва.

Д. Д.