Deo zbirke Muzeja Vuka i Dositeja u Novom Sadu

S re­če­ni­com Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­radžića „Je­zik je hra­ni­telj na­ro­da, do­kle on ži­vi, do­kle ga lju­bi­mo i po­či­tu­je­mo, njim go­vo­ri­mo i pi­še­mo, pro­či­šća­va­mo, do­tle ži­vi i na­rod, mo­že se me­đu so­bom ra­zu­mi­je­va­ti i um­no sa­je­di­nja­va­ti, ne pre­li­va se u dru­gi, ne pro­pa­da“ kao mo­tom, u Iz­lo­žbe­nom pa­vi­ljo­nu Rek­to­ra­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du otvo­re­na je do­ku­men­tar­na iz­lo­žba iz ko­lek­ci­je Mu­ze­ja Vu­ka i Do­si­te­ja Na­rod­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du.

Po­stav­ka sa­dr­ži dva­de­set pa­noa s tek­sto­vi­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju de­lat­nost i rad Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća i Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­radžića, a ko­je pra­te oda­bra­ne re­pro­duk­ci­je por­tre­ta ovih he­ro­ja srp­ske kul­tu­re, kao i re­pro­duk­ci­je lič­nih pred­me­ta i fo­to­gra­fi­ja iz dru­ge po­lo­vi­ne 19. ve­ka na ko­ji­ma su pri­ka­za­ni Vuk Ka­radžić i čla­no­vi nje­go­ve po­ro­di­ce.

Je­zgro zbir­ke Mu­ze­ja Vu­ka i Do­si­te­ja či­ni za­o­stav­šti­na Vu­ka Ste­fa­no­vi­ća Ka­radžića, ko­ju je kra­jem 19. ve­ka Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji po­klo­ni­la nje­go­va ćer­ka, Vil­hel­mi­na Mi­na Ka­radžić Vu­ko­ma­no­vić. Vu­ko­va so­ba, od­no­sno Vu­kov mu­zej, de­lo­vao je pod okri­ljem ta­da­šnjeg Na­rod­nog mu­ze­ja.

U pe­ri­o­du po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, Vu­ko­voj zbir­ci pri­do­da­je se skrom­ni­ja ostav­šti­na Do­si­te­ja Ob­ra­do­vi­ća i 1949. go­di­ne osni­va se Vu­kov i Do­si­te­jev mu­zej. U po­čet­ku sa­mo­sta­lan, Mu­zej se od 1979. go­di­ne po­no­vo pri­pa­ja Na­rod­nom mu­ze­ju u Be­o­gra­du, u či­jem je sa­sta­vu i da­nas.

Iz­lo­žbu, či­ji su auto­ri mu­zej­ski sa­vet­nik i ku­stos Mu­ze­ja Vu­ka i Do­si­te­ja mr Eli­a­na Ga­vri­lo­vić i mu­zej­ski pe­da­gog Ma­ri­na Pe­jo­vić, za­jed­nič­ki su or­ga­ni­zo­va­li Na­rod­ni mu­zej u Be­o­gra­du i UNS, a za po­se­ti­o­ce će bi­ti otvo­re­na do 19. apri­la, rad­nim da­ni­ma od 9 do 15 ča­so­va.

D. D.