Ни дугогодишњи брачни парови нису имуни на  развод

Најчешће се људи након пензионисања посвећују својим супружницима, па отуда није ретко да тек после 30-40 година схвате како су живот провели са неким ко им заправо уопште не одговара. Једноставно, prеthodnih деценија су јурили за каријером, веома мало боравили код куће, били посвећени другачијим обавезама и стално вијали време.

Када тога више нема већ се живот своди на дом и онога ко је у њему, онда прича може бити сасвим другачија. Отуда је и висок проценат развода управо у позним годинама, што је супротно веровању да су супружници тада у могућности да се посвете једни другима и најзад имају довољно времена да реде оно што ради посла и подизвања деце нису могли.

Када се у позним годинама, а често је то управо када се стигне до пензије, припадници трећег доба суоче са чињеницом да развод више неће изазвати трауматску ситуацију за целу породицу, поготово за већ одраслу децу, уследи развод. Разлози за развод у позним годинама могу бити различити: од неслагања нарави, што дође до изражаја због целодневног боравка заједно, до физичке или психичке болести партнера, а има и оних који тек када дођу у пензију почну да размишљају о томе шта су пропустили и покушавају то да надокнаде. Психолози који се баве питањима трећег доба истичу да постоје и они који су развод испланирали и пре него што су се пензионисали, али су чекали да све заједно са партнером позавршавају и онда дигну сидро и почну да живе сасвим другачији живот од онога какав су имали док су били у браку.

Постоје и припадници трећег доба који вишом силом постају самци, због смрти супружника. Мушкарци, по правилу, теже преболе смрт супруге, док се жене лакше носе са чињеницом да их је брачни друг после неколико деценија напустио. Међутим, и једни и други, односно и удовци и удовице, данас настављају живот и све чешће се одлучују на нову удају или женидбу јер не желе да живе сами.

Поред разведних пензионера, на нову љубав одлучују се и многи удовци и удовице. Према статистичким подацима, пре шест година се 899 жена и 1.715 мушкараца трећег доба одлучило да поново стане пред матичара. Пет година касније, венчали су се 961 жена и 1.938 старијих мушкараца. Психолози тврде како се у пракси догађа да управо ти позни бракови буду квалитетнији и мање оптерећени, јер су ослобођени очекивања од будућности и заправо испуњавају оно што су некада млади, а сада стари супружници од живота очекивали.

С годинама јачају и негативне емоције

Стручњаци за душу који су тражили одговор на питање зашто се припадници трећег доба све чешће разводе, закључили су како су непријатне емоције јаче и присутније што су супружници старији. Развод у позним годинама доноси осећај самоће за оног ко је остављен, али уз помоћ породице, пријатеља и физичке активности тај осећај се смањује, па се разведени пензионери враћају опорављени међу своје вршњаке и спремни су да крену од самог почетка.

Има и старијих особа које у позним годинама неће да иду пред матичара, већ се након развода или смрти супружника одлучују за ванбрачну заједницу. Због те ванбрачне заједнице коју ће провести са особом за коју сматрају да је оно што им у трећем добу треба они се разводе или са њом живе након што су постали удовци или удовице, али одбијају да озваниче везу браком. Често то не чине и због своје деце, јер верују да им деца неће замерити уколико имају “неког”, али да хоће уколико се званично ожене.

Стварност показује да и особе трећег доба данас гледају да буду срећне па и по цену да се разводе после више деценија брака, да се жене или живе са знатно млађим партнерима, да из корена мењају понашање и раде оно што никада радили нису. Уверни да више намају шта да изгубе, кроје живот по својој мери. Пензионисање, од којег на почетку доживљавају стрес и за које често верују да је крај, добром делу пензионера отвара нова врата живота – живота који ће бити онакав каквим га они створи и са ким га живе.

Разводи старијих особа углавном се решавају споразумно, јер се они не боре за старатељство над децом, која су кроз деценије заједничког живота постала самостална. Најчешће спорење старијих особа током развода је око имовине и поделе онога што се деценијским животом стекло.  Када се то реши, онда даљих проблема нема. Често се догађа да након развода, некадашњи брачни другови постану бољи пријатељи него што су то били док су живели у браку и да имају више тема за разговор, а везују их и заједничка деца, унучад, родбина...

Већи део брачних другова остари заједно. Они кризу пензионисања и бољег упознавања међу собом заједно прегурају, посвете се једно другом, брину међусобно, дочекују и испраћају децу, радују се унучадима, заборављају све оно што је било ружно и почињу да живе неки други живот у трећем добу.

Љ. Малешевић