Да ли ће кафа у Србији носити обележја о штетности?

Иако је такво етикетирање кафе, по свему судећи, још далеко, тако нешто могло би бити ођек недавне одлуке суда у Лос Анђелесу да компаније у индустрији кафе морају, попут произвођача дуванских производа, да стављају на амбалажу етикете с упозорењем на опасност од рака, због хемикалија које се ослобађају у процесу пржења.

Наиме Савет за образовање и токсиколошка истраживања тужио је Старбакс и још 90 других компанија, укључујући и трговине мешовитом робом и малопродајне радње, позивајући се на закон који захтева да на производу буде истакнуто упозорење о хемикалијама које садржи, а које могу изазвати рак. Међу њима је и акриламид, карциногена материја који се може пронаћи у кафи.

Индустрија кафе је тврдила да је акриламид присутан у безопасном нивоу јер природно настаје током процеса пржења који кафи даје укус. Као аргумент су наводили и то да је кафа добра за људски организам. Ипак, донета је одлука да се на амбалажи обавезно морају наћи ознаке с упозорењима о раку, иако је 2016. године Међународна агенција за истраживање рака кафу уколонила с пописа могуће канцерогених намирница.

Треба рећи и да је испијање кафа омиљено у целом свету, да је овај напитак веома тражен на тржишту, као и да је реч о великом бизнису. Наиме, индустрија кафе зарађује око 60 милијарди евра годишње и по профиту се налази на другом месту одмах после нафтне индустије. Процењује се да се дневно у свету попије око 2.25 милијарди шољица кафе.

Да ли би евентуално истицање упозорења на амбалажи кафе да је конзумација опасна јер садржи хемикалују која изазива рак на тржишту Србије довело до смањења потрошње овог веома омиљеног напитка - тешко је рећи. Грађани Србије уживају у овом напитку, уз наравно цигарете које већ годинама на паклицама имају такво упозорење, а треба рећи да се месечно на куповину дувана и пића у нашој земљи троши више новца него за, рецимо, образовање или кулутуру.

Ипак, упркос одлуци калифорнијског суда да произвођачи кафе на производе морају да стављају ознаке с упозорењима о раку, стручњаци указују да нема довољно веродостојних доказа о повезаности конзумације кафе с обољењима од рака који би оправдали такву драстичну одлуку, као и  да би због тога купци и конзументи могли беспотребно да се уплаше.

Међу онима који указују на то је и један од главних лекара у Америцан Цанцер Society Леонард Lichtenfeld. По његовим речима, многе студије које су повезале кафу, односно акриламид који настаје током пржења кафе, с раком рађене су на животињама које су биле изложене много већим количинама кафе, односно акриламида него што би човек могао да конзумира. Он истиче и да је акриламид присутан осим у кафи и у многим другим намирницама, рецимо у помфриту и уопште у храни која се припрема на високим температурама, али да је директно повезивање с раком веома проблематично те да постоје подручја којима се мора посветити више пажње - пушење и гојазност.

Онима који не могу без јутарње, поподневне и вечерње кафе сигурно је да ће се допасти и став онколога Роберта Њеинберга који је рекао да је кафа с раком повезана утолико што кафу пију живи људи, а само живи људи могу развити рак. Ипак, мало више опреза и контроле приликом испијања омољенох напитка нису на одмет. 

Д. Млађеновић