Da li će kafa u Srbiji nositi obeležja o štetnosti?

Iako je takvo etiketiranje kafe, po svemu sudeći, još daleko, tako nešto moglo bi biti ođek nedavne odluke suda u Los Anđelesu da kompanije u industriji kafe moraju, poput proizvođača duvanskih proizvoda, da stavljaju na ambalažu etikete s upozorenjem na opasnost od raka, zbog hemikalija koje se oslobađaju u procesu prženja.

Naime Savet za obrazovanje i toksikološka istraživanja tužio je Starbaks i još 90 drugih kompanija, uključujući i trgovine mešovitom robom i maloprodajne radnje, pozivajući se na zakon koji zahteva da na proizvodu bude istaknuto upozorenje o hemikalijama koje sadrži, a koje mogu izazvati rak. Među njima je i akrilamid, karcinogena materija koji se može pronaći u kafi.

Industrija kafe je tvrdila da je akrilamid prisutan u bezopasnom nivou jer prirodno nastaje tokom procesa prženja koji kafi daje ukus. Kao argument su navodili i to da je kafa dobra za ljudski organizam. Ipak, doneta je odluka da se na ambalaži obavezno moraju naći oznake s upozorenjima o raku, iako je 2016. godine Međunarodna agencija za istraživanje raka kafu ukolonila s popisa moguće kancerogenih namirnica.

Treba reći i da je ispijanje kafa omiljeno u celom svetu, da je ovaj napitak veoma tražen na tržištu, kao i da je reč o velikom biznisu. Naime, industrija kafe zarađuje oko 60 milijardi evra godišnje i po profitu se nalazi na drugom mestu odmah posle naftne industije. Procenjuje se da se dnevno u svetu popije oko 2.25 milijardi šoljica kafe.

Da li bi eventualno isticanje upozorenja na ambalaži kafe da je konzumacija opasna jer sadrži hemikaluju koja izaziva rak na tržištu Srbije dovelo do smanjenja potrošnje ovog veoma omiljenog napitka - teško je reći. Građani Srbije uživaju u ovom napitku, uz naravno cigarete koje već godinama na paklicama imaju takvo upozorenje, a treba reći da se mesečno na kupovinu duvana i pića u našoj zemlji troši više novca nego za, recimo, obrazovanje ili kuluturu.

Ipak, uprkos odluci kalifornijskog suda da proizvođači kafe na proizvode moraju da stavljaju oznake s upozorenjima o raku, stručnjaci ukazuju da nema dovoljno verodostojnih dokaza o povezanosti konzumacije kafe s oboljenjima od raka koji bi opravdali takvu drastičnu odluku, kao i  da bi zbog toga kupci i konzumenti mogli bespotrebno da se uplaše.

Među onima koji ukazuju na to je i jedan od glavnih lekara u American Cancer Society Leonard Lichtenfeld. Po njegovim rečima, mnoge studije koje su povezale kafu, odnosno akrilamid koji nastaje tokom prženja kafe, s rakom rađene su na životinjama koje su bile izložene mnogo većim količinama kafe, odnosno akrilamida nego što bi čovek mogao da konzumira. On ističe i da je akrilamid prisutan osim u kafi i u mnogim drugim namirnicama, recimo u pomfritu i uopšte u hrani koja se priprema na visokim temperaturama, ali da je direktno povezivanje s rakom veoma problematično te da postoje područja kojima se mora posvetiti više pažnje - pušenje i gojaznost.

Onima koji ne mogu bez jutarnje, popodnevne i večernje kafe sigurno je da će se dopasti i stav onkologa Roberta Njeinberga koji je rekao da je kafa s rakom povezana utoliko što kafu piju živi ljudi, a samo živi ljudi mogu razviti rak. Ipak, malo više opreza i kontrole prilikom ispijanja omoljenoh napitka nisu na odmet. 

D. Mlađenović