Иви Брдар уручена награда за драмски текст Стеријиног позорја

Ива Брдар је победила текстом “Бацачи прстију”. Жири је радио у саставу Симон Грабовац (председник), Јелена Мијовић и Игор Бурић. На конкурс Стеријиног позорја за оригинални домаћи драмски текст у 2017/ 2018. години стигло је 88 радова. Одлука је донета једногласно, а жири је издвојио још три текста који  су по квалитету, драмском потенцијалу и умешности на веома високом нивоу и који сведоче о високој свести њихових аутора: “Моћни ренџери не плачу” Тијане Грумић, “Тамо где певају” Филипа Грујића, и “Тако се мења свет” Катарине Митровић.

Жири се при доношењу одлуке држао пре свега естетских критерија, тематско-мотивских полазишта и занатске умешности. Текст је морао да задовољи све битне критерије: да полази од оригиналне идеје, да се држи занатских узуса  (у погледу заплета, ликова, вођења драмске радње) и, наравно, да је савремен, да се тиче савременог човека. Поред овога, жирију су биле важне и неке општије ствари: да је избор поступка грађења текста посебан, да нуди слојевито читање и да има издвојене друштвене, песничке, па и филозофске ставове, што подразумева да текст може да се тумачи из различитих углова, што му обезбеђује универзалност.

Ива Брдар је рођена у Београду 1983.  Завршила је студије драматургије на Факултету драмских уметности у Београду и Позоришне студије на факултету Sorbonne Nouvelle Парис 3. Ауторка је драма (“Авионспотинг” и “Бацачи прстију”), радио драма (“Дигитална пилула”, награђена на конкурсу Радио Београда), сценарија (“Далеко да боље не може бити”), као и драматизација. Превела је неколико драма са француског језика.

„Драма ’Бацачи прстију’ Иве Брдар плени необичним избором теме - две девојке на такмичењу аутостопера, језичким стилом - драма је написана готово у стиху, кратким, језгровитим и поетичним реченицама - а истиче се и богатим слојевима значења која описују савремени свет као туробно и празно место за пуне душе жељне живота. Квалитет драме Иве Брдар додатно гради то што су две девојке на почетку драме младе и раздрагане, да би до краја постале зреле и резигниране ”, наводи се у образложењу.

По оцени жирија, “Бацачи прстију” покрећу на преиспитивање, на постављање болних питања, на покушаје да откријемо када смо се предали, који је тренутак када је инстинкт за пуким преживљавањем угушио сваки етички и естетски идеал коме смо можда тежили некад: „Да се у овом комаду сами не препознајемо, то би могла бити авантуристичка прича, откривање егзотичних крајева из којих се главне јунакиње никада неће вратити. Али, живо блато, у које упадају ове две конзументкиње (чије мотиве и уверења ауторка такође доводи у питање) некакве сумануте наградне пустоловине, наше је блато, оно које нас је готово сасвим прогутало”.      

К. Р.