На ПМФ-у почео научни меморијални скуп „Доцент др Милена Далмација”

Катедра за хемијску технологију и заштиту животне средине Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ-а и Фондација „Др Милена Далмација“ овај научни скуп одржавају од 2013. године у знак сећања на трагично преминулу колегиницу доцента др Милену Далмацију. На њему, по позиву, предавања одржавају добитници награде „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала значајан научни допринос из области заштите животне средине. Ове године то су др Јелена Петровић за рад „Оптимизација процеса хидротермалне карбонизације комине грожђа и примена добијене хидрочађи” (прва награда), др Софија Погуберовић за рад „Адсорпција метала из воде применом нано Фе(0) продукованог „зеленом методом” (друга награда) и др Зорана Рончевић за рад „Употреба отпадних вода винарија у биотехничкој производњи” (трећа награда).

Пленарно предавање о утицају средстава за одржавање хигијене на квалитет вода,  је одржала проф. др Марина Шћибан, редовни професор на Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду.

- Та средства користимо масовно и у великим количинама. Када се у великим количинама испуштају у животну средину, са собом доносе и штетне материје које могу бити токсичне и утицати на рад ендокриног система – каже др Марина Шћибан. - Током година концентрација таквих материја се повећава и с обзиром на то да је већина слабо биоразградива, дуго остаје у природној средини. По речима др Шћибан, због тога су могући све већи проблеми.

- Израчунала сам да се у Новом Саду, само из домаћинстава бар неких 65 шлепера таквих средстава годишње избаци у Дунав, који, имамо срећу. има велики протицај воде и то се разблажи. Међутим, морамо да знамо да разблажење није решење за загађење. Дакле, морало би се порадити на изградњи већег броја пречистача отпадних вода - истиче др Шћибан. По њеним речима, решења треба тражити и у смањењу употребе штетних хемикалија, између осталог и у средствима за одржавање хигијене, и у увођењу алтернативе у виду еколошких средства као ефикасне замене ових постојећих, која се у великој мери праве на бази синтетских супстанци.

Резултате истраживања на овом скупу презентују у други млади научници и истраживачи, чије је радове прихватио Научни одбор скупа.

- Осим неговања сећања на нашу колегиницу, др Милену Далмацију, која је била истакнути млади научни радник, циљ скупа је да подражавамо младе научнике у њиховом раду, да им овде омогућимо да презентују своје радове, отворимо дискусију и развијамо нова сазнања у области заштите животне средине - каже проф. др Дејан Крчмар, професор на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине и члан Управног одбора Фондације „Др Милена Далмација”, и истиче да су овим скупом обухваћене све теме везане за заштиту животне стредине.

- Увек нагласак стављамо на превенцију. Истраживања иду ка томе да се у погонима где се продукује опасан отпад његова количина смањи и да отпад који настаје нема карактеристике опасног оптпада. То се заснива и на измени сировина у производњи и на измени процесне технологије. Али, када већ опасни отпад настане, треба да имамо уређен систем његовог одлагања, бележења, начина како се одлаже, што је регулисано нашим законодавством. – каже др Крчмар, истичући да треба да радимо на решавању депонија - што комуналних, што регионалних, са свим аспектима заштите и да, пошто их немамо, радимо на отварању депонија опасног отпада.

В. Црњански