Na PMF-u počeo naučni memorijalni skup „Docent dr Milena Dalmacija”
Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu počeo je dvodnevni memorijalni naučni skup iz sfere zaštite životne sredine „Docent dr Milena Dalmacija“.
Katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF-a i Fondacija „Dr Milena Dalmacija“ ovaj naučni skup održavaju od 2013. godine u znak sećanja na tragično preminulu koleginicu docenta dr Milenu Dalmaciju. Na njemu, po pozivu, predavanja održavaju dobitnici nagrade „Docent dr Milena Dalmacija“ za doktorsku disertaciju koja je dala značajan naučni doprinos iz oblasti zaštite životne sredine. Ove godine to su dr Jelena Petrović za rad „Optimizacija procesa hidrotermalne karbonizacije komine grožđa i primena dobijene hidročađi” (prva nagrada), dr Sofija Poguberović za rad „Adsorpcija metala iz vode primenom nano Fe(0) produkovanog „zelenom metodom” (druga nagrada) i dr Zorana Rončević za rad „Upotreba otpadnih voda vinarija u biotehničkoj proizvodnji” (treća nagrada).
Plenarno predavanje o uticaju sredstava za održavanje higijene na kvalitet voda, je održala prof. dr Marina Šćiban, redovni profesor na Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
- Ta sredstva koristimo masovno i u velikim količinama. Kada se u velikim količinama ispuštaju u životnu sredinu, sa sobom donose i štetne materije koje mogu biti toksične i uticati na rad endokrinog sistema – kaže dr Marina Šćiban. - Tokom godina koncentracija takvih materija se povećava i s obzirom na to da je većina slabo biorazgradiva, dugo ostaje u prirodnoj sredini. Po rečima dr Šćiban, zbog toga su mogući sve veći problemi.
- Izračunala sam da se u Novom Sadu, samo iz domaćinstava bar nekih 65 šlepera takvih sredstava godišnje izbaci u Dunav, koji, imamo sreću. ima veliki proticaj vode i to se razblaži. Međutim, moramo da znamo da razblaženje nije rešenje za zagađenje. Dakle, moralo bi se poraditi na izgradnji većeg broja prečistača otpadnih voda - ističe dr Šćiban. Po njenim rečima, rešenja treba tražiti i u smanjenju upotrebe štetnih hemikalija, između ostalog i u sredstvima za održavanje higijene, i u uvođenju alternative u vidu ekoloških sredstva kao efikasne zamene ovih postojećih, koja se u velikoj meri prave na bazi sintetskih supstanci.
Rezultate istraživanja na ovom skupu prezentuju u drugi mladi naučnici i istraživači, čije je radove prihvatio Naučni odbor skupa.
- Osim negovanja sećanja na našu koleginicu, dr Milenu Dalmaciju, koja je bila istaknuti mladi naučni radnik, cilj skupa je da podražavamo mlade naučnike u njihovom radu, da im ovde omogućimo da prezentuju svoje radove, otvorimo diskusiju i razvijamo nova saznanja u oblasti zaštite životne sredine - kaže prof. dr Dejan Krčmar, profesor na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i član Upravnog odbora Fondacije „Dr Milena Dalmacija”, i ističe da su ovim skupom obuhvaćene sve teme vezane za zaštitu životne stredine.
- Uvek naglasak stavljamo na prevenciju. Istraživanja idu ka tome da se u pogonima gde se produkuje opasan otpad njegova količina smanji i da otpad koji nastaje nema karakteristike opasnog optpada. To se zasniva i na izmeni sirovina u proizvodnji i na izmeni procesne tehnologije. Ali, kada već opasni otpad nastane, treba da imamo uređen sistem njegovog odlaganja, beleženja, načina kako se odlaže, što je regulisano našim zakonodavstvom. – kaže dr Krčmar, ističući da treba da radimo na rešavanju deponija - što komunalnih, što regionalnih, sa svim aspektima zaštite i da, pošto ih nemamo, radimo na otvaranju deponija opasnog otpada.
V. Crnjanski