Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Сепсу након хируршких интервенција добија 0,1 одсто пацијената

28.03.2018. 09:43 09:48
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

У војвођанским болницама током 2016. године оперисано је 67.789 пацијената, од чега је њих 99 добило сепсу, а након операције умрло их је 775, показују подаци из најновијег извештаја Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”.

У осталих 19 округа Србије оперисано је укупно 192.899 пацијената, сепсу је добило 109 људи, а након операције је умрло 2.281 особа. У “Батуту” закључују да наше здравствене установе и даље не схватају важност евидентирања и бележења инцидентних ситуација у установама, а које се неминовно дешавају.

Како наводе у “Батуту”, према подацима које су доставиле све здравствене установе у Србији, у 2016. години само је 0,1 одсто пацијената добило сепсу после операције, а умрло их је,такође после операције, 1,2 одсто.

- Постоперативна сепса је значајан индикатор квалитета на одељењима хирургије. Показатељ је хигијене на хируршким одељењима и постоперативне неге пацијената. У 2016. години, као и у 2015. постоперативну сепсу добило је 0,06 одсто пацијената - кажу у “Батуту”.

У Севернобачком округу постоји само једна болница, Општа болница у Суботици и у њој је оперисано 6.728 пацијента, ниједан од њих није добио сепсу, а након операције умро је 51 болесник. Средњебанатски округ такође има само једну болницу, у Зрењанину, у којој је током 2016. године оперисано 8.013 пацијената, нико није добио сепсу, а након операције је умрло 68 болесника.

Севернобанатски округ има две опште болнице, у Кикинди и Сенти, у којима је укупно оперисано 3.023 пацијента и то у Кикинди 1.225, а у Сенти 1.798. Ни у једној од ове две болнице није било случајева сепсе, а након операције преминуло је 105 особа, у Кикинди 77, а у Сенти 28. Јужнобанатски округ има такође две опште болнице, у Вршцу и Панчеву, и у њима је укупно оперисано 7.608 пацијената, од чега 1.713 у Вршцу, а 5.895 у Панчеву. Сепсу је добило седморо болесника, сви у Општој болници у Панчеву, а умрло је 68 људи, четворо у Вршцу и 64 у Панчеву.

Једина општа болница Западнобачког округа је у Сомбору и у њој је током 2016. године оперисано 3.718 пацијената, нико није добио сепсу, а након операције умрло је 40 болесника.

Јужнобачки округ има највише здравствених установа и ту су Општа болница у Врбасу, Клинички центар Војводине у Новом Саду, Институт за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду и три института, за кардиоваскуларне и плућне болести и за онкологију у Сремској Каменици. У свим овим установама укупно је оперисано 33.750 пацијената, њих 92 је добило сепсу, а 412 болесника је умрло након операције. У Општој болници Врбас оперисано је 2.809 пацијената, један је добио сепсу, а умрло је њих 23. У свим клиникама и Ургентном центру Клиничког центра Војводине оперисано је 23.389, њих 43 је добило сепсу, а 306 је умрло. У Институту за здравствену заштиту деце и омладине Војводине оперисано је 2.848 болесника, један је добио сепсу, а умрло је њих 11.

У Институту за онкологију Војводине оперисане је 2.433 особе, сепсу је добило њих 29, а након операције умрло је девет људи. У Институт за кардиоваскуларне болести Војводине урађено је 1.156 операција, након чега је 15 особа добило сепсу, а њих 45 је умрло. У Институту за плућне болести Војводине оперисано је 1.115 особа, три су добиле сепсу, а њих осморо је умрло.

Сремски округ има само једну општу болницу, у Сремској Митровици, и у њој је оперисано 4.949 људи, сепсу нико није добио, а након операције умрла је 31 особа.

- Анализирајући податке о безбедности пацијената, закључујемо да наше здравствене установе и даље не схватају важност евидентирања и бележења инцидентних ситуација у установама, а које се неминовно дешавају. Закључује се да је у будућем периоду веома важно подићи свест запослених о потреби бележења и анализирања ових догађаја, како би се спречило њихово настајање и понављање - кажу у “Батуту” и додају како је слична ситуација и са евидентирањем болничких инфекција и инфекција оперативне ране.

Они констатују да се контрола стерилизације у нашим стационарним установама не обавља довољно често, односно да се до краја не поштују прописи који налажу учесталост контроле биолошке стерилизације.


Просечно 127 оперисаних по хирургу

- Број лекара укључених у оперативни програм у хируршким гранама медицине просечно по болници износио је 22, што је исто као и у 2014. и у 2015. Просечан број оперисаних пацијената у општој регионалној и локалној анестезији по хирургу у 2016. износи 127. Просечан број преоперативних дана је у просеку 1,6 - наводи се у извештају “Батута”.


- Здравствене услуге треба да буду безбедне, ефикасне, савремене, засноване на доказима, адекватне и које постављају пацијента у центар система. Следствено томе, широка имплементација мера усмерених на повећање безбедности пацијената представља важан научни, практични и стручни интерес - напомињу у “Батуту”.

У области надзора над болничким инфекцијама, број месеци надзора путем инциденције још увек није прихваћена у свим здравственим установама, па се достављени подаци узимају са одређеном мером опреза. Општи закључак је да се у свим здравственим установама, на одељењима са повећаним ризиком мора да се спроводи континуирани надзор над болничким инфекцијама током целе године, а путем преваленције само на одељењима где тај ризик није значајан, наравно уз спровођење Националних студија преваленције на три до пет година.

Љ. Петровић

Пише:
Пошаљите коментар