Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Sepsu nakon hirurških intervencija dobija 0,1 odsto pacijenata

28.03.2018. 09:43 09:48
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

U vojvođanskim bolnicama tokom 2016. godine operisano je 67.789 pacijenata, od čega je njih 99 dobilo sepsu, a nakon operacije umrlo ih je 775, pokazuju podaci iz najnovijeg izveštaja Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut”.

U ostalih 19 okruga Srbije operisano je ukupno 192.899 pacijenata, sepsu je dobilo 109 ljudi, a nakon operacije je umrlo 2.281 osoba. U “Batutu” zaključuju da naše zdravstvene ustanove i dalje ne shvataju važnost evidentiranja i beleženja incidentnih situacija u ustanovama, a koje se neminovno dešavaju.

Kako navode u “Batutu”, prema podacima koje su dostavile sve zdravstvene ustanove u Srbiji, u 2016. godini samo je 0,1 odsto pacijenata dobilo sepsu posle operacije, a umrlo ih je,takođe posle operacije, 1,2 odsto.

- Postoperativna sepsa je značajan indikator kvaliteta na odeljenjima hirurgije. Pokazatelj je higijene na hirurškim odeljenjima i postoperativne nege pacijenata. U 2016. godini, kao i u 2015. postoperativnu sepsu dobilo je 0,06 odsto pacijenata - kažu u “Batutu”.

U Severnobačkom okrugu postoji samo jedna bolnica, Opšta bolnica u Subotici i u njoj je operisano 6.728 pacijenta, nijedan od njih nije dobio sepsu, a nakon operacije umro je 51 bolesnik. Srednjebanatski okrug takođe ima samo jednu bolnicu, u Zrenjaninu, u kojoj je tokom 2016. godine operisano 8.013 pacijenata, niko nije dobio sepsu, a nakon operacije je umrlo 68 bolesnika.

Severnobanatski okrug ima dve opšte bolnice, u Kikindi i Senti, u kojima je ukupno operisano 3.023 pacijenta i to u Kikindi 1.225, a u Senti 1.798. Ni u jednoj od ove dve bolnice nije bilo slučajeva sepse, a nakon operacije preminulo je 105 osoba, u Kikindi 77, a u Senti 28. Južnobanatski okrug ima takođe dve opšte bolnice, u Vršcu i Pančevu, i u njima je ukupno operisano 7.608 pacijenata, od čega 1.713 u Vršcu, a 5.895 u Pančevu. Sepsu je dobilo sedmoro bolesnika, svi u Opštoj bolnici u Pančevu, a umrlo je 68 ljudi, četvoro u Vršcu i 64 u Pančevu.

Jedina opšta bolnica Zapadnobačkog okruga je u Somboru i u njoj je tokom 2016. godine operisano 3.718 pacijenata, niko nije dobio sepsu, a nakon operacije umrlo je 40 bolesnika.

Južnobački okrug ima najviše zdravstvenih ustanova i tu su Opšta bolnica u Vrbasu, Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu i tri instituta, za kardiovaskularne i plućne bolesti i za onkologiju u Sremskoj Kamenici. U svim ovim ustanovama ukupno je operisano 33.750 pacijenata, njih 92 je dobilo sepsu, a 412 bolesnika je umrlo nakon operacije. U Opštoj bolnici Vrbas operisano je 2.809 pacijenata, jedan je dobio sepsu, a umrlo je njih 23. U svim klinikama i Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine operisano je 23.389, njih 43 je dobilo sepsu, a 306 je umrlo. U Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine operisano je 2.848 bolesnika, jedan je dobio sepsu, a umrlo je njih 11.

U Institutu za onkologiju Vojvodine operisane je 2.433 osobe, sepsu je dobilo njih 29, a nakon operacije umrlo je devet ljudi. U Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine urađeno je 1.156 operacija, nakon čega je 15 osoba dobilo sepsu, a njih 45 je umrlo. U Institutu za plućne bolesti Vojvodine operisano je 1.115 osoba, tri su dobile sepsu, a njih osmoro je umrlo.

Sremski okrug ima samo jednu opštu bolnicu, u Sremskoj Mitrovici, i u njoj je operisano 4.949 ljudi, sepsu niko nije dobio, a nakon operacije umrla je 31 osoba.

- Analizirajući podatke o bezbednosti pacijenata, zaključujemo da naše zdravstvene ustanove i dalje ne shvataju važnost evidentiranja i beleženja incidentnih situacija u ustanovama, a koje se neminovno dešavaju. Zaključuje se da je u budućem periodu veoma važno podići svest zaposlenih o potrebi beleženja i analiziranja ovih događaja, kako bi se sprečilo njihovo nastajanje i ponavljanje - kažu u “Batutu” i dodaju kako je slična situacija i sa evidentiranjem bolničkih infekcija i infekcija operativne rane.

Oni konstatuju da se kontrola sterilizacije u našim stacionarnim ustanovama ne obavlja dovoljno često, odnosno da se do kraja ne poštuju propisi koji nalažu učestalost kontrole biološke sterilizacije.


Prosečno 127 operisanih po hirurgu

- Broj lekara uključenih u operativni program u hirurškim granama medicine prosečno po bolnici iznosio je 22, što je isto kao i u 2014. i u 2015. Prosečan broj operisanih pacijenata u opštoj regionalnoj i lokalnoj anesteziji po hirurgu u 2016. iznosi 127. Prosečan broj preoperativnih dana je u proseku 1,6 - navodi se u izveštaju “Batuta”.


- Zdravstvene usluge treba da budu bezbedne, efikasne, savremene, zasnovane na dokazima, adekvatne i koje postavljaju pacijenta u centar sistema. Sledstveno tome, široka implementacija mera usmerenih na povećanje bezbednosti pacijenata predstavlja važan naučni, praktični i stručni interes - napominju u “Batutu”.

U oblasti nadzora nad bolničkim infekcijama, broj meseci nadzora putem incidencije još uvek nije prihvaćena u svim zdravstvenim ustanovama, pa se dostavljeni podaci uzimaju sa određenom merom opreza. Opšti zaključak je da se u svim zdravstvenim ustanovama, na odeljenjima sa povećanim rizikom mora da se sprovodi kontinuirani nadzor nad bolničkim infekcijama tokom cele godine, a putem prevalencije samo na odeljenjima gde taj rizik nije značajan, naravno uz sprovođenje Nacionalnih studija prevalencije na tri do pet godina.

LJ. Petrović

Piše:
Pošaljite komentar