Тема "Дневника": Уз грб и заставу први пут и предлог за дан Војводине

По предлогу, као значајни датуми би се обележавали и 13. мај – из 1848. године, када је одржана Мајска скупштина у Сремским Карловцима, и 10. децембар – из 1948. године, када су Уједињене нације усвојиле Универзалну декларацију о људским правима. 

Документ Покрајинске владе за јавну расправу чини Нацрт покрајинске скупштинске одлуке о утврђивању и свечаном обележавању дана АП Војводине и других дана од покрајинског значаја, а објављен је на сајту Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама у суботу. Јавна расправа је предвиђена од 1. до 30 априла, и то 3. у Руми, 10. у Зрењанину, а 17. у Новом Саду. Примедбе и сугестије могу се доставити и на имејл        -адресу поменутог секретаријата, или поштом на адресу Булевар Михајла Пупина 16, 21000 Нови Сад. Након јавне расправе Нацрт покрајинске скупштинске одлуке биће достављен Скупштини Војводине на усвајање.

Војводина, као аутономна покрајина државе Србије, има своје обележје – заставу и грб, али први пут се предлаже да има и свој дан, као и друге значајне датуме које треба обележавати. Основни разлог због којег Покрајинска влада предлаже да се таква одлука донесе је настојање да се од заборава сачувају, истакну и обележе најважнији догађаји из прошлости који су пресудно утицали на живот људи с овог простора, на стварање Војводине и њену даљу историјску судбину.

Предлагач сматра да је најзначајнији дан у историји Војводине и историји српског народа 25. новембар 1918. године, када је 757 посланика Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена, у Новом Саду, на основу права народа на самоопредељење, једногласно донело одлуку о присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији. Из тих разлога је предложено да 25. новембар буде дан АП Војводине.

Из прошлости је такође важан догађај и Мајска скупштина, одржана према новом календару између 13. и 15. маја 1848. године у Сремским Карловцима. Мајска скупштина је изабрала патријарха и војводу и прогласила оснивање Српске Војводине. Њене одлуке су биле основ свих каснијих политичких програма и политичке борбе за национална права и политичке слободе, чији циљеви су остварени тек уласком војвођанске области у састав Краљевине Србије после Првог светског рата одлуком Велике народне скупштине у Новом Саду 25. новембра 1918. Због тога се предлаже да 15. мај буде други значајан датум из прошлости који ће се обележити у Војводини. 

Трећи датум који се предлаже за обележавање је 10. децембар, Међународни дан људских права, када су Уједињене нације 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима. Обележавање тог датума је важно као стално подсећање на начела једнакости свих људи, уз истовремено истицање да су људска права универзална и не зависе од националне, идеолошке, социјалне, културне и друге припадности. Војводина је мултинационална средина у којој та начела посебно добијају на значају.  Документ који је на јавној расправи врло је кратак и јасан – има седам чланова.

У првом члану Нацрта је утврђено је да 25. новембар, дан присаједињења, дан АП Војводине, који се свечано обележава, а у члану 2 – да се тог дана додељују награде и признања за значајна остварења:

Чланом 3 документа утврђују се 15. мај и 10. децембар као датуми од посебног значаја за Војводину. „У Аутономној Покрајини Војводини, као датуми од покрајинског значаја обележавају се: 15. мај, поводом Мајске скупштине у Сремским Карловцима 13. и 15. маја 1848. године, на којој је проглашено стварање Српске Војводине; 10 децембар, Међународни дан људских права, када је 1948. године потписана Универзална декларација о људским правима и први пут у историји човечанства признато право свих на живот, слободу и безбедност личности, без икаквих разлика”, каже се у том члану Нацрта.

Награде и признања

„Аутономна Покрајина Војводина додељује поводом Дана Аутономне Покрајине Војводине, награде и друга јавна признања правним и физичким лицима за значајна остварења у области културе, образовања, науке, привреде, спорта, у области људских и мањинских права и равноправности полова”. Награде и признања се установљавају посебним одлукама, пише у нацрту који је на јавној расправи.

У члану 4 документа се наводи да „Националне мањине – националне заједнице који живе на територији Аутономне Покрајине Војводине своје празнике утврђују и обележавају у складу с одредбама закона којим се уређује заштита права и слобода националних мањина”. Члан 5 Нацрта одређује ко треба да се стара о обележавању значајних датума  Наложено је да се о датумима из члана 1 и 3 (25. новембар и 13. мај) стара покрајински орган управе надлежан за област културе, а о обележавању 10. децембра – покрајински орган управе надлежан за област људска права и права националних мањина – националних заједница, у сарадњи с националним саветима националних мањина из Војводине.

Члан 6 документа налаже Скупштини Аутономне Покрајине Војводине доношење аката којима се установљавају награде и признања Аутономне Покрајине Војводине у року од 60 дана од дана ступања на снагу те покрајинске скупштинске одлуке, док последњи, 7. члан Нацрта, утврђује да ће покрајинска скупштинска одлука ступити на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном листу АП Војводине”. 

Ержебет  Марјанов