Tema "Dnevnika": Uz grb i zastavu prvi put i predlog za dan Vojvodine

Po predlogu, kao značajni datumi bi se obeležavali i 13. maj – iz 1848. godine, kada je održana Majska skupština u Sremskim Karlovcima, i 10. decembar – iz 1948. godine, kada su Ujedinjene nacije usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. 

Dokument Pokrajinske vlade za javnu raspravu čini Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju dana AP Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja, a objavljen je na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama u subotu. Javna rasprava je predviđena od 1. do 30 aprila, i to 3. u Rumi, 10. u Zrenjaninu, a 17. u Novom Sadu. Primedbe i sugestije mogu se dostaviti i na imejl        -adresu pomenutog sekretarijata, ili poštom na adresu Bulevar Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad. Nakon javne rasprave Nacrt pokrajinske skupštinske odluke biće dostavljen Skupštini Vojvodine na usvajanje.

Vojvodina, kao autonomna pokrajina države Srbije, ima svoje obeležje – zastavu i grb, ali prvi put se predlaže da ima i svoj dan, kao i druge značajne datume koje treba obeležavati. Osnovni razlog zbog kojeg Pokrajinska vlada predlaže da se takva odluka donese je nastojanje da se od zaborava sačuvaju, istaknu i obeleže najvažniji događaji iz prošlosti koji su presudno uticali na život ljudi s ovog prostora, na stvaranje Vojvodine i njenu dalju istorijsku sudbinu.

Predlagač smatra da je najznačajniji dan u istoriji Vojvodine i istoriji srpskog naroda 25. novembar 1918. godine, kada je 757 poslanika Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena, u Novom Sadu, na osnovu prava naroda na samoopredeljenje, jednoglasno donelo odluku o prisajedinjenju vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji. Iz tih razloga je predloženo da 25. novembar bude dan AP Vojvodine.

Iz prošlosti je takođe važan događaj i Majska skupština, održana prema novom kalendaru između 13. i 15. maja 1848. godine u Sremskim Karlovcima. Majska skupština je izabrala patrijarha i vojvodu i proglasila osnivanje Srpske Vojvodine. Njene odluke su bile osnov svih kasnijih političkih programa i političke borbe za nacionalna prava i političke slobode, čiji ciljevi su ostvareni tek ulaskom vojvođanske oblasti u sastav Kraljevine Srbije posle Prvog svetskog rata odlukom Velike narodne skupštine u Novom Sadu 25. novembra 1918. Zbog toga se predlaže da 15. maj bude drugi značajan datum iz prošlosti koji će se obeležiti u Vojvodini. 

Treći datum koji se predlaže za obeležavanje je 10. decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, kada su Ujedinjene nacije 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Obeležavanje tog datuma je važno kao stalno podsećanje na načela jednakosti svih ljudi, uz istovremeno isticanje da su ljudska prava univerzalna i ne zavise od nacionalne, ideološke, socijalne, kulturne i druge pripadnosti. Vojvodina je multinacionalna sredina u kojoj ta načela posebno dobijaju na značaju.  Dokument koji je na javnoj raspravi vrlo je kratak i jasan – ima sedam članova.

U prvom članu Nacrta je utvrđeno je da 25. novembar, dan prisajedinjenja, dan AP Vojvodine, koji se svečano obeležava, a u članu 2 – da se tog dana dodeljuju nagrade i priznanja za značajna ostvarenja:

Članom 3 dokumenta utvrđuju se 15. maj i 10. decembar kao datumi od posebnog značaja za Vojvodinu. „U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, kao datumi od pokrajinskog značaja obeležavaju se: 15. maj, povodom Majske skupštine u Sremskim Karlovcima 13. i 15. maja 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine; 10 decembar, Međunarodni dan ljudskih prava, kada je 1948. godine potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i prvi put u istoriji čovečanstva priznato pravo svih na život, slobodu i bezbednost ličnosti, bez ikakvih razlika”, kaže se u tom članu Nacrta.

Nagrade i priznanja

„Autonomna Pokrajina Vojvodina dodeljuje povodom Dana Autonomne Pokrajine Vojvodine, nagrade i druga javna priznanja pravnim i fizičkim licima za značajna ostvarenja u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, privrede, sporta, u oblasti ljudskih i manjinskih prava i ravnopravnosti polova”. Nagrade i priznanja se ustanovljavaju posebnim odlukama, piše u nacrtu koji je na javnoj raspravi.

U članu 4 dokumenta se navodi da „Nacionalne manjine – nacionalne zajednice koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine svoje praznike utvrđuju i obeležavaju u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina”. Član 5 Nacrta određuje ko treba da se stara o obeležavanju značajnih datuma  Naloženo je da se o datumima iz člana 1 i 3 (25. novembar i 13. maj) stara pokrajinski organ uprave nadležan za oblast kulture, a o obeležavanju 10. decembra – pokrajinski organ uprave nadležan za oblast ljudska prava i prava nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica, u saradnji s nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz Vojvodine.

Član 6 dokumenta nalaže Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine donošenje akata kojima se ustanovljavaju nagrade i priznanja Autonomne Pokrajine Vojvodine u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu te pokrajinske skupštinske odluke, dok poslednji, 7. član Nacrta, utvrđuje da će pokrajinska skupštinska odluka stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom listu AP Vojvodine”. 

Eržebet  Marjanov