Порцелан кроз историју, земље и мануфактуре

У међувремену је створено неколико значајних мануфактура, а најважнија је основана 1738. године у замку и поседу Венсан, источно од Париза. Радионицу су водили двојица мајстора из оближње и мање успешне мануфактуре „Шантији”, браћа Роберт и Жил Дибоа. Године 1753. мануфактура је још била непрофитабилна. Стога је легендарна метреса и мецена уметности, мадам Де Помпадур (1721–1764), приволела свог љубавника Луја XV (1723–1774) да откупи четвртину деоница мануфактуре и тако је спаси од пропадања. Мануфактура је преименована у Краљевску (мануфацтеур ду рои), а владарска кућа је почела откупљивати већину производа.   

Три године касније, производња се сели у Севр, село смештено на путу из краљевског Версаја према дворцу мадам Помпадур, Белвију. У том раздобљу процесом моделирања руководи златарски мајстор Жан-Клод Диплеси (1695–1774), а на декорацију снажно утиче маркизин миљеник, велики сликар рококоа Франсоа Буше. Од самог почетка, у „Севру” су прављене фине, детаљне и ручно бојене уметнине, које су биле намењене богатима и привилегованима. Француска краљевска породица је у време владавине Луја XV „Севру” дала ексклузивно право на 20 година за производњу порцелана, и то заједно с титулом „Краљевског произвођача порцелана”. Штавише, Луј XV 1759. године преузима целокупну „операцију” производње порцелана, верујући да је он сам најбољи амбасадор за уметничка дела „Севра”, како пред Французима, тако и пред нарастајућом клијентелом широм Европе. Његова путовања су „Севрову” репутацију раширила по читавој Европи, али је монументална дела ипак узимао за властиту колекцију. Међутим, краљевски двор убрзо доспева под удар критике других уметника и занатлија, који су желели да и сами уђу у производњу порцелана, али су у старту били дисквалификовани краљевски омогућеним монополом. Под снажним притиском, Луј XV олабављује прохибицију, али је „Севру” ипак омогућио продужење статуса „омиљеног избора богатих и моћних”.

Међутим, све се променило с избијањем Француске револуције и нарочито у време велике депресије која је након тога уследила. Компанија је финасијски упропашћена, што је у потпуности онемогућило њихове аспирације да угрозе немачку компанију „Мајсен” као најпожељнијег произвођача порцелана за аристократију и богаташе. Године 1798. „Севр” је проглашен власништвом француске владе.  

Највреднији комади порцелана из „Севра” су они из друге половине 18. века па тако пар ваза достиже цену и од 300.000 евра. Шоље за кафу се крећу од 1.200 па до 20.000 евра. Појединачне вазе из тог перида могу достићи цену од преко 100.000 евра, а делови сервиса за ручавање продају се од 1.000 евра, колико трепа платити за десертни тањирић, до 50.000 евра, колико коштају супијере.

Како време одмиче, тако комадима цена пада, мада високе вредности има и оно што рађено у ампир стилу за време Наполеона, где су цене приближне онима које су постизали „лујеви”.

Иако су међувремену никле многе мануфактуре порцелана, она у Севру задржала је примат до данашњих дана. Славу је стекла порцеланским фигурама и композицијама од такозваног бисквит-неглазираног порцелана. Такође, „Севр” је до дан-данас остао чувен и по прелепом кобалтном, модроплавом посуђу („блу ројал”), као и ружичасто осликаним комадима, такозвани роз Помпадур. „Севр” је увек тежио да кроз време и епохе прати стилове и уводи нове технологије, а тако послује и ствара до данас.

У Белом двору у Београду чува се сервис од 140 делова познат као „Бифон”. Сервис је настао као први у серији од петнаест сервиса од порцелана произведених у Краљевској мануфактури порцелана у Севру, а који су били илустровани мотивима птица из Прве орнитолошке енциклопедије „Хистоире naturelle дес oiseaux” (1771–1786) најзначајнијег француског природњака тога доба Жорж-Луја Леклера, грофа од Бифона (Цомпте де Buffon, 1707-1788).

За уметничку колекцију Дворског комплекса у београду „Бифон” сервис је откупљен 1935.

Колика је вредност нашег Севра тешко је рећи, али, поређења ради, може се подсетити на то да су две мале посуде за лед из 1780. године које су припадале једном од 15 „Бифон” сервиса, продате на аукцији за 46.000 евра.

Дејан Урошевић