Портрет Ђинђића из пера 15 интелектуалаца
БЕОГРАД: О визији некадашњег председника српске владе, о томе чиме је задужио народ, али и како би Србија изгледала да је он успео, своје мишљење изнело је петнаест српских интелектуалаца објављених у књизи "Ђинђић" коју је недавно објавла издавачка кућа "Вукотић медиа"
Реч је о збирци нових и актуелних текстова и текстова оних који су познавали бившег премијера који, свако из свог угла, гради слику аутентичних сећања на њега.
Тако је академик Љубомир Симовоћ Зорана Ђинђића видео као најинтелигентнијег и најпредузимљивијиег човек на српској политичкој сцени.
"Он је био модел нове, младе, модрене, европск Србије. Пуцњи у Зорана Ђинђића су пуцњи у ту Србију." написоа је својевремено Симовић.
Социолог Зоран Стојиљковић у тексту напиње да је Зоран Ђинђић имао редак дар да буде добар оперативац и организатор.
"Његова трагична смрт, односно убиство које је извршило криминално-политичко подземље, са којим је планирао да се обрачуна, како у Србији мафија не би имала државу и посебно сахрана марта 2003. године, указују на присуство тек постхумне "харизматичности" и осећања прихватања и дивљења у већем делу Србије према политичару који за живота није био претерано омиљен" написао је Стојиљковић.
Академик Душан Ковачевић пита се да ли ће икада мир и сигурност бити изнад сваке дневне политике као најважнији разлог да се у земљи Србији остаје, опстаје и живи онолико колико нам је суђено.
"Дуго путовање и свитање трају вековима. И када помислимо да ће да сване, живот нам се смрачи. Увек је неко други крив. У већини помрачцења јесте, само што и ми понекад, угасимо светслост свеће" написао је Ковачевић.
Ауторске текстове у књзи "Ђинђић" потписали су и Латинка Перовић, Весна Пешић, Горан Марковић, Зоран Живковић, Бранислав Лечић, Гордана Матковић, Божо Прелевић, Весна Малишић, Драган Великић, Добрица Ђосић и Манојло Вукотић
