Др Золтан Хорват: Зграда Хитне помоћи готова за десетак дана

"Желимо да купимо покретни мамограф – њиме бисмо организовали прегледе у граду и по околним местима, али и већим фирмама попут „Делфаја” или „Лира”, у којима ради велики број жена", додао је Хорват.

На тај начин би се, с једне стране, смањиле листе чекања у домовима здравља, а с друге би се одрадили превентивни прегледи јер је суштина открити неку болест у најранијој фази, када исход може бити најпозитивнији. Уз то, лекари би и обучавали жене за самопреглед дојки. 

По његовим речима, један од разлога што се журило с изградњом нове зграде Завода за хитну медицинску помоћ је то што се планира да се у Вршачку улицу привремено премести део служби из лиманског Дома здравља јер ће се након дугог низа година комплетан објекат реновирати.

"Добили смо од Републике око 400 милиона динара бесповратно да се комплетно обнови објекат на Лиману, као и додатних 108 милиона за објекат на Новом насељу", рекао је Хорват: "То, наравно, не може ићи истовремено јер пацијенти морају негде да се лече па смо решили да почнемо на Лиману, а о томе који део служби ће се преместити следи договор с представницима Дома здравља „Нови Сад”. Што се тиче нове зграде Хитне помоћи на Булевару патријарха Павла, која после Ниша представља највећу инвестицију у здравству, али и најбоље опремљену Хитну у региону, сматрам да Нови Сад може тиме да се поноси. То је био озбиљан, велики и комплексан пројекат, који смо успели да остваримо добром организацијом за мање од годину".

Највероватније ће, како је рекао наш саговорник, већ средином марта бити отворена врата за све грађане и зграда ће бити у потпуности усељена и спремна за рад. Тренутно проблем може представљати једино постављање компјутерске опреме јер је велика разлика у температури спољашње и унутрашње средине те може доћи до кондензације влаге, што може довести до поремећаја у функционисању тих апарата. Зато је изузетно важно њихово пажљиво постављање да би се избегло оштећење пошто је опрема шест пута тестирана у Београду и проверено ради.

"За ову годину планирана је куповина четири реанимобила са свом неопходном пратећом опремом за нову зграду Хитне помоћи, која смо већ обезбедили па је само питање времена када ће се она наћи тамо. Завршена је и књига „Монографија Завода за хитну медицинску помоћ“ и ту остаје записан тренутак како се то градило, слике како је то изгледало пре и после изградње. Књига садржи и интересантне сателитске снимке, када још није био направљен Булевар патријарха Павла...", рекао је Хорват.

Што се тиче паркинга, они већ постоје и окружују нову зграду Хитне помоћи и довољни су да покрију потребе грађана, а да се при том не угрожавају ни околни станари. За запослене има око 30 паркинг-места у унутрашњости објекта, те ни они неће стварати гужву.

"Ту не треба очекивати велики промет и гужву јер нећемо имати ситуацију да у једном тренутку 50 деце чека на преглед, тако да мислим да је то сасвим довољан број паркинга", казао је Хорват: "Нећемо угасити остале пунктове Хитне помоћи по граду које имамо јер они значајно убрзавају долазак екипа на различите терене, штавише, направићемо и екипу која ће бити смештена у Дому здравља у Сремским Карловцима, тако да ће она покривати и Чортановце. А нећемо затворити ни наш центар у Клиничком центру Војводине јер се показао као веома користан. Ту примамо повређене који нису били код лекара опште праксе јер зашто би они оптерећивали специјалисте на терцијарном нивоу, када могу доћи тамо, а ако треба, буду примљени на неколико сати, добију терапију или инфузију, а може бити набављен и мали ултразвук, што би користило јер се ради о примарној здравственој заштити."

Што се тиче сарадње са Заводом за здравствену заштиту студената, углавном се ради на пројектима који имају као главни циљ превентиву. Пројекат „Академска беба” тренутно чека на реализацију, због смене директора Завода за заштиту студената проф. др Веселина Дицкова.

"На то место је сада дошла нова директорка и још увек нисам имао част да разговарам с њом о томе. Реч је о пилот-пројекту, који има за циљ да се помогне будућим родитељима – студентима у решавању проблема с којима би се сусретали. Планирали смо и да велики део финансирају Град и Покрајина, а целу идеју подржала је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић", рекао је Хорват.

Што се тиче Апотеке „Нови Сад”, како нам је рекао наш саговорник, за 10-15 дана биће објављен оглас да се тражи стратешки приватни партнер у форми јавно-приватног партнерства који би се прихватио проблема с којима се та установа суочава, уложио новац и кренуо у обнову. Град Нови Сад би у том случају постао мањински партнер с учешћем од 33,3 одсто, док би остатак припао приватном партнеру.

"Добили смо сагласност Министарства здравља Републике Србије за то и сад покушавамо да видимо ко би био заинтересован да с нама ступи у партнерство јер су дуговања Апотеке ипак више од 650 милиона динара. Нажалост, трка између државних и приватних апотека није равноправна. Приватник може да набавља лекове кад му требају или набавља оно што је тренутно актуелно, а мислим да чак ни контроле нису потпуно исте. Код државних је проблем што морају једном годишње да објављују јавну набавку, такође су много више под лупом јавности и све се контролише. Направљен је и врло неповољан уговор о закупу простора где је била смештена Апотека па, свеједно да ли откажемо тај простор или не, ми га морамо плаћати по уговору. Направили смо и Галенску лабораторију, која је такође опремљена савременом опремом, али, нажалост, не ради својим пуним капацитетом",каже Хорват.

Што се тиче других пројеката у области здравства, како је рекао наш саговорник, издваја се велика свота, око 30 милиона динара за ову годину, а подељена је по групама. Осмишљене су и такозване вршњачке едукације на разне теме, углавном превентивног карактера јер се свест људи буди од најмлађих узраста.

"Проблем је што се неки пројекти понављају, а неки и нису реални па смо мало пооштрили поделу новца, чиме смо можда изненадили неке предлагаче. Сада желимо да дамо шансу и новим младим људима с неким новим идејама јер су до сада били у сенци стандардних пројеката, те млади губе наду и све чешће се одлучују да иду из земље. Зато морамо да их охрабримо и дамо им шансу да се докажу. Неке од тема којима се бавимо су свакако превенција полно преносивих и масовних незаразних болести јер тако можемо доћи до најбољих резултата", рекао је Хорват.

И. Миклоши