Dr Zoltan Horvat: Zgrada Hitne pomoći gotova za desetak dana

"Želimo da kupimo pokretni mamograf – njime bismo organizovali preglede u gradu i po okolnim mestima, ali i većim firmama poput „Delfaja” ili „Lira”, u kojima radi veliki broj žena", dodao je Horvat.

Na taj način bi se, s jedne strane, smanjile liste čekanja u domovima zdravlja, a s druge bi se odradili preventivni pregledi jer je suština otkriti neku bolest u najranijoj fazi, kada ishod može biti najpozitivniji. Uz to, lekari bi i obučavali žene za samopregled dojki. 

Po njegovim rečima, jedan od razloga što se žurilo s izgradnjom nove zgrade Zavoda za hitnu medicinsku pomoć je to što se planira da se u Vršačku ulicu privremeno premesti deo službi iz limanskog Doma zdravlja jer će se nakon dugog niza godina kompletan objekat renovirati.

"Dobili smo od Republike oko 400 miliona dinara bespovratno da se kompletno obnovi objekat na Limanu, kao i dodatnih 108 miliona za objekat na Novom naselju", rekao je Horvat: "To, naravno, ne može ići istovremeno jer pacijenti moraju negde da se leče pa smo rešili da počnemo na Limanu, a o tome koji deo službi će se premestiti sledi dogovor s predstavnicima Doma zdravlja „Novi Sad”. Što se tiče nove zgrade Hitne pomoći na Bulevaru patrijarha Pavla, koja posle Niša predstavlja najveću investiciju u zdravstvu, ali i najbolje opremljenu Hitnu u regionu, smatram da Novi Sad može time da se ponosi. To je bio ozbiljan, veliki i kompleksan projekat, koji smo uspeli da ostvarimo dobrom organizacijom za manje od godinu".

Najverovatnije će, kako je rekao naš sagovornik, već sredinom marta biti otvorena vrata za sve građane i zgrada će biti u potpunosti useljena i spremna za rad. Trenutno problem može predstavljati jedino postavljanje kompjuterske opreme jer je velika razlika u temperaturi spoljašnje i unutrašnje sredine te može doći do kondenzacije vlage, što može dovesti do poremećaja u funkcionisanju tih aparata. Zato je izuzetno važno njihovo pažljivo postavljanje da bi se izbeglo oštećenje pošto je oprema šest puta testirana u Beogradu i provereno radi.

"Za ovu godinu planirana je kupovina četiri reanimobila sa svom neophodnom pratećom opremom za novu zgradu Hitne pomoći, koja smo već obezbedili pa je samo pitanje vremena kada će se ona naći tamo. Završena je i knjiga „Monografija Zavoda za hitnu medicinsku pomoć“ i tu ostaje zapisan trenutak kako se to gradilo, slike kako je to izgledalo pre i posle izgradnje. Knjiga sadrži i interesantne satelitske snimke, kada još nije bio napravljen Bulevar patrijarha Pavla...", rekao je Horvat.

Što se tiče parkinga, oni već postoje i okružuju novu zgradu Hitne pomoći i dovoljni su da pokriju potrebe građana, a da se pri tom ne ugrožavaju ni okolni stanari. Za zaposlene ima oko 30 parking-mesta u unutrašnjosti objekta, te ni oni neće stvarati gužvu.

"Tu ne treba očekivati veliki promet i gužvu jer nećemo imati situaciju da u jednom trenutku 50 dece čeka na pregled, tako da mislim da je to sasvim dovoljan broj parkinga", kazao je Horvat: "Nećemo ugasiti ostale punktove Hitne pomoći po gradu koje imamo jer oni značajno ubrzavaju dolazak ekipa na različite terene, štaviše, napravićemo i ekipu koja će biti smeštena u Domu zdravlja u Sremskim Karlovcima, tako da će ona pokrivati i Čortanovce. A nećemo zatvoriti ni naš centar u Kliničkom centru Vojvodine jer se pokazao kao veoma koristan. Tu primamo povređene koji nisu bili kod lekara opšte prakse jer zašto bi oni opterećivali specijaliste na tercijarnom nivou, kada mogu doći tamo, a ako treba, budu primljeni na nekoliko sati, dobiju terapiju ili infuziju, a može biti nabavljen i mali ultrazvuk, što bi koristilo jer se radi o primarnoj zdravstvenoj zaštiti."

Što se tiče saradnje sa Zavodom za zdravstvenu zaštitu studenata, uglavnom se radi na projektima koji imaju kao glavni cilj preventivu. Projekat „Akademska beba” trenutno čeka na realizaciju, zbog smene direktora Zavoda za zaštitu studenata prof. dr Veselina Dickova.

"Na to mesto je sada došla nova direktorka i još uvek nisam imao čast da razgovaram s njom o tome. Reč je o pilot-projektu, koji ima za cilj da se pomogne budućim roditeljima – studentima u rešavanju problema s kojima bi se susretali. Planirali smo i da veliki deo finansiraju Grad i Pokrajina, a celu ideju podržala je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović", rekao je Horvat.

Što se tiče Apoteke „Novi Sad”, kako nam je rekao naš sagovornik, za 10-15 dana biće objavljen oglas da se traži strateški privatni partner u formi javno-privatnog partnerstva koji bi se prihvatio problema s kojima se ta ustanova suočava, uložio novac i krenuo u obnovu. Grad Novi Sad bi u tom slučaju postao manjinski partner s učešćem od 33,3 odsto, dok bi ostatak pripao privatnom partneru.

"Dobili smo saglasnost Ministarstva zdravlja Republike Srbije za to i sad pokušavamo da vidimo ko bi bio zainteresovan da s nama stupi u partnerstvo jer su dugovanja Apoteke ipak više od 650 miliona dinara. Nažalost, trka između državnih i privatnih apoteka nije ravnopravna. Privatnik može da nabavlja lekove kad mu trebaju ili nabavlja ono što je trenutno aktuelno, a mislim da čak ni kontrole nisu potpuno iste. Kod državnih je problem što moraju jednom godišnje da objavljuju javnu nabavku, takođe su mnogo više pod lupom javnosti i sve se kontroliše. Napravljen je i vrlo nepovoljan ugovor o zakupu prostora gde je bila smeštena Apoteka pa, svejedno da li otkažemo taj prostor ili ne, mi ga moramo plaćati po ugovoru. Napravili smo i Galensku laboratoriju, koja je takođe opremljena savremenom opremom, ali, nažalost, ne radi svojim punim kapacitetom",kaže Horvat.

Što se tiče drugih projekata u oblasti zdravstva, kako je rekao naš sagovornik, izdvaja se velika svota, oko 30 miliona dinara za ovu godinu, a podeljena je po grupama. Osmišljene su i takozvane vršnjačke edukacije na razne teme, uglavnom preventivnog karaktera jer se svest ljudi budi od najmlađih uzrasta.

"Problem je što se neki projekti ponavljaju, a neki i nisu realni pa smo malo pooštrili podelu novca, čime smo možda iznenadili neke predlagače. Sada želimo da damo šansu i novim mladim ljudima s nekim novim idejama jer su do sada bili u senci standardnih projekata, te mladi gube nadu i sve češće se odlučuju da idu iz zemlje. Zato moramo da ih ohrabrimo i damo im šansu da se dokažu. Neke od tema kojima se bavimo su svakako prevencija polno prenosivih i masovnih nezaraznih bolesti jer tako možemo doći do najboljih rezultata", rekao je Horvat.

I. Mikloši