Ђорђе Милићевић: Научно-технолошки парк биће замајац развоја

– Изградња је подељена у три фазе. Научно-технолошки парк по пројекту има 29.000 квадрата, при чему ће у првој фази бити завршени сви груби радови на укупној квадратури, док ће потпуно бити опремљено 10.000 квадрата. Затим следе фазе два и три, што подразумева опремање преосталог дела простора. Најважније је да постоји јасан концепт и да радови на изградњи парка добро напредују. Новац за ту заједничку инвестицију је у потпуности обезбеђен у буџету Републике Србије и у буџету Аутономне Покрајине Војводине – каже Милићевић.

У чему је значај концепта Научно-технолошког парка?

– Научно-технолошки парк је инвестиција веома значајна за републику Србију у целини, АПВ, за град Нови Сад, као и за научну заједницу која овде ствара и делује. Значајна је не само вредносно него пре свега по ономе што суштински представља, шта треба у будућности да донесе и које вредности треба да афирмише. Замишљен је тако да у свом раду обухвата неколико сегмената. Део простора ће користити Факултет техничких наука, део ће бити намењен старт-ап фирмама, а део ће бити намењен истраживачким и развојним одељењима постојећих компанија. Део простора ће бити опредељен научним институцијама од посебног значаја којима је оснивач Покрајина. Дакле, у Научно-технолошком парку треба да се концентришу знање, памет, научноистраживачки рад, а све у функцији развоја домаће науке и развоја економије Србије и Војводине.

Колико он може утицати на развој привреде?

– Ми већ заузимамо озбиљно место у развоју науке, информационих технологија и уопште бизниса у ИТ сектору. О томе говоре подаци које можемо с великим поносом поменути. ИТ индустрија постаје све доминантнија привредна грана и бележи најдинамичнији раст извоза у Србији. По подацима „Војвођанског ИКТ кластера”, извозни приход само њихових чланица већи је од 200 милиона евра. У Новом Саду има више од 250 компанија, у којима ради више од 6.000 запослених, што чини трећину укупног броја запослених у ИТ индустрији Србије. То је део који је регистрован кроз „ИКТ кластер”, а сигурно постоје и фирме које нису обухваћене том евиденцијом. Верујем да ће Научно-технолошки парк у Кампусу Новосадског универзитета додатно допринети развоју економије и привреде и да ће бити значајан замајац у нашем будућем развоју и дати допринос континуитету раста бруто друштвеног производа. Убеђен сам у то да ће то бити још један додатни механизам у тежњи за високим стопама привредног раста.

Прошле године је одржан први сајам „Наука за привреду”. Какви су његови резултати?

– Резултати се сумирају и биће предмет анализе на Универзитету те ћемо на тај начин добити повратне информације од самих излагача. Сајам је наишао на веома позитивне ођеке и у оквиру научне заједнице, а и код привредника. Био је веома добро посећен и мислим да су новосадски факултети и институти имали веома квалитетне презентације. Сигуран сам у то да ће и анализа показати да је све то имало изузетног смисла и да ће уследити конкретна сарадња науке и привредних компанија. То је, рекао бих, пионирски посао и ефекти се не могу мерити на кратак рок. Они ће бити мерљиви тек у наредних неколико година.

Покрајинска влада је недавно усвојила информацију о извршењу прошлогодишњег буџета Војводине, који су по вашој оцени најважнији елементи информације?

– Из те информације се може видети да је буџет АПВ у 2017. години, након два ребаланса, износио више од 68 милијарди динара. С 97 процената су реализовани приходи, а с око 87 процената расходи буџета, што су задовољавајући подаци и у смислу пуњења буџета и реализације зацртаних политика. Акценат је био на економском развоју, инвестицијама, великим улагањима у пољопривреду, али и на улагањима у секторе здравства, образовања, подстицају запошљавања и тако даље. Успели смо да одржимо и све мере социјалне политике, у неким сегментима смо их и ојачали. У прошлогодишњем буџету више од 600 милиона динара је било намењено породицама с троје деце, наставили смо да финансирамо програм биомедицински потпомогнуте оплодње, а за регресирање ученичког превоза било је обезбеђено готово 90 милиона динара. Реструктурирали смо и јавни дуг покрајине, који је приликом формирања ове владе износио више од девет милијарди динара, од чега су милијарду биле камате, а данас је тај дуг мањи од шест милијарди динара, с недоспелим каматама од 330 милиона. Тиме је учињена значајна уштеда по буџет Покрајине. Мислим да смо раврномерно деловали у свим областима из наше надлежности, али, како сам већ рекао, акценат је био на брзом економском развоју Војводине у склопу брзог економског развоја Србије.

Ержебет Марјанов

Фото: Р. Хаџић

Пажња ка равномерном развоју

О спровођењу политике равномерног регионалног развоја у АП Војводини Милићевић каже да је то на врху листе приоритета Покрајинске владе.

– Посебну пажњу посвећујемо локалним самоуправама које су категорисане као мање развијене. Спроводимо низ стимулативних мера за привреду која жели да улаже у те општине. Подсетићу на то да смо формирали Развојну агенцију Војводине током 2017. године управо с циљем да се спроводи политика равномерног регионалног развоја. У оквиру деловања Агенције, једна од мера је субвенционисања отварање нових радних места с бесповратним средствима од 3.000, 4.000 и 5.000 евра по једном радном месту под ригорозним условима и обезбеђених банкарском гаранцијом. Радно место које се отвара у мање развијеној општини субвенционисано је с максималних 5.000 евра. На тај начин у прошлој години, кроз те мере РАВ-а, за само неколико месеци отворена су 532 нова радна места. Циљ нам је да се разлика у развијености општина смањи и да се у њима приближи квалитет живота.