Đorđe Milićević: Naučno-tehnološki park biće zamajac razvoja
Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević u intervjuu za „Dnevnik” kaže da radovi na izgradnji Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu dobro napreduju i da je za investiciju obezbeđen novac u republičkoj i pokrajinskoj kasi.
– Izgradnja je podeljena u tri faze. Naučno-tehnološki park po projektu ima 29.000 kvadrata, pri čemu će u prvoj fazi biti završeni svi grubi radovi na ukupnoj kvadraturi, dok će potpuno biti opremljeno 10.000 kvadrata. Zatim slede faze dva i tri, što podrazumeva opremanje preostalog dela prostora. Najvažnije je da postoji jasan koncept i da radovi na izgradnji parka dobro napreduju. Novac za tu zajedničku investiciju je u potpunosti obezbeđen u budžetu Republike Srbije i u budžetu Autonomne Pokrajine Vojvodine – kaže Milićević.
U čemu je značaj koncepta Naučno-tehnološkog parka?
– Naučno-tehnološki park je investicija veoma značajna za republiku Srbiju u celini, APV, za grad Novi Sad, kao i za naučnu zajednicu koja ovde stvara i deluje. Značajna je ne samo vrednosno nego pre svega po onome što suštinski predstavlja, šta treba u budućnosti da donese i koje vrednosti treba da afirmiše. Zamišljen je tako da u svom radu obuhvata nekoliko segmenata. Deo prostora će koristiti Fakultet tehničkih nauka, deo će biti namenjen start-ap firmama, a deo će biti namenjen istraživačkim i razvojnim odeljenjima postojećih kompanija. Deo prostora će biti opredeljen naučnim institucijama od posebnog značaja kojima je osnivač Pokrajina. Dakle, u Naučno-tehnološkom parku treba da se koncentrišu znanje, pamet, naučnoistraživački rad, a sve u funkciji razvoja domaće nauke i razvoja ekonomije Srbije i Vojvodine.
Koliko on može uticati na razvoj privrede?
– Mi već zauzimamo ozbiljno mesto u razvoju nauke, informacionih tehnologija i uopšte biznisa u IT sektoru. O tome govore podaci koje možemo s velikim ponosom pomenuti. IT industrija postaje sve dominantnija privredna grana i beleži najdinamičniji rast izvoza u Srbiji. Po podacima „Vojvođanskog IKT klastera”, izvozni prihod samo njihovih članica veći je od 200 miliona evra. U Novom Sadu ima više od 250 kompanija, u kojima radi više od 6.000 zaposlenih, što čini trećinu ukupnog broja zaposlenih u IT industriji Srbije. To je deo koji je registrovan kroz „IKT klaster”, a sigurno postoje i firme koje nisu obuhvaćene tom evidencijom. Verujem da će Naučno-tehnološki park u Kampusu Novosadskog univerziteta dodatno doprineti razvoju ekonomije i privrede i da će biti značajan zamajac u našem budućem razvoju i dati doprinos kontinuitetu rasta bruto društvenog proizvoda. Ubeđen sam u to da će to biti još jedan dodatni mehanizam u težnji za visokim stopama privrednog rasta.
Prošle godine je održan prvi sajam „Nauka za privredu”. Kakvi su njegovi rezultati?
– Rezultati se sumiraju i biće predmet analize na Univerzitetu te ćemo na taj način dobiti povratne informacije od samih izlagača. Sajam je naišao na veoma pozitivne ođeke i u okviru naučne zajednice, a i kod privrednika. Bio je veoma dobro posećen i mislim da su novosadski fakulteti i instituti imali veoma kvalitetne prezentacije. Siguran sam u to da će i analiza pokazati da je sve to imalo izuzetnog smisla i da će uslediti konkretna saradnja nauke i privrednih kompanija. To je, rekao bih, pionirski posao i efekti se ne mogu meriti na kratak rok. Oni će biti merljivi tek u narednih nekoliko godina.
Pokrajinska vlada je nedavno usvojila informaciju o izvršenju prošlogodišnjeg budžeta Vojvodine, koji su po vašoj oceni najvažniji elementi informacije?
– Iz te informacije se može videti da je budžet APV u 2017. godini, nakon dva rebalansa, iznosio više od 68 milijardi dinara. S 97 procenata su realizovani prihodi, a s oko 87 procenata rashodi budžeta, što su zadovoljavajući podaci i u smislu punjenja budžeta i realizacije zacrtanih politika. Akcenat je bio na ekonomskom razvoju, investicijama, velikim ulaganjima u poljoprivredu, ali i na ulaganjima u sektore zdravstva, obrazovanja, podsticaju zapošljavanja i tako dalje. Uspeli smo da održimo i sve mere socijalne politike, u nekim segmentima smo ih i ojačali. U prošlogodišnjem budžetu više od 600 miliona dinara je bilo namenjeno porodicama s troje dece, nastavili smo da finansiramo program biomedicinski potpomognute oplodnje, a za regresiranje učeničkog prevoza bilo je obezbeđeno gotovo 90 miliona dinara. Restrukturirali smo i javni dug pokrajine, koji je prilikom formiranja ove vlade iznosio više od devet milijardi dinara, od čega su milijardu bile kamate, a danas je taj dug manji od šest milijardi dinara, s nedospelim kamatama od 330 miliona. Time je učinjena značajna ušteda po budžet Pokrajine. Mislim da smo ravrnomerno delovali u svim oblastima iz naše nadležnosti, ali, kako sam već rekao, akcenat je bio na brzom ekonomskom razvoju Vojvodine u sklopu brzog ekonomskog razvoja Srbije.
Eržebet Marjanov
Foto: R. Hadžić
Pažnja ka ravnomernom razvoju
O sprovođenju politike ravnomernog regionalnog razvoja u AP Vojvodini Milićević kaže da je to na vrhu liste prioriteta Pokrajinske vlade.
– Posebnu pažnju posvećujemo lokalnim samoupravama koje su kategorisane kao manje razvijene. Sprovodimo niz stimulativnih mera za privredu koja želi da ulaže u te opštine. Podsetiću na to da smo formirali Razvojnu agenciju Vojvodine tokom 2017. godine upravo s ciljem da se sprovodi politika ravnomernog regionalnog razvoja. U okviru delovanja Agencije, jedna od mera je subvencionisanja otvaranje novih radnih mesta s bespovratnim sredstvima od 3.000, 4.000 i 5.000 evra po jednom radnom mestu pod rigoroznim uslovima i obezbeđenih bankarskom garancijom. Radno mesto koje se otvara u manje razvijenoj opštini subvencionisano je s maksimalnih 5.000 evra. Na taj način u prošloj godini, kroz te mere RAV-a, za samo nekoliko meseci otvorena su 532 nova radna mesta. Cilj nam je da se razlika u razvijenosti opština smanji i da se u njima približi kvalitet života.