Атлантик: Нето добит лане увећана за 69,2 одсто
БЕОГРАД: Атлантик Група је у 2017. години остварила укупан приход од продаје у износу од 711 милиона евра, што је за 3,9 одсто више у односу на годину дана раније, саопштено је из те компаније.
Добит пре камата, пореза и амортизације (ЕБИТДА) износи 78 милиона евра и за 22,7 одсто је већа, док је нето добит након мањинских интереса порасла 69,2 одсто на 37 милиона евра, наводи се у саопштењу компаније.
Протекла година је била и изазовна и изузетно успешна за Атлантик Групу. Расли смо готово без изузетка по свим ставкама и критеријумима, и не једино у бројкама, изјавио је председник Управе Атлантик Групе, Емил Тедески.
Како додаје, компанија је ојачала сопствене брендове и дистрибуцију дезинвестирањем највећег дела производње за треће стране, оснажен је фокус на брендове и покренуте су бројне активности за ефикаснији приступ западноевропским тржиштима.
С једним од наших најинтернационалнијих брендова искорачили смо и на перспективно америчко тржиште. Наш успех препознаје и стручна јавност па је Атлантик и у 2017. примио награду Загребачке берзе за транспарентност и квалитет управљања односима с инвеститорима, док нас је признање кровне светске организације стручњака за управљање људским ресурсима, ХРО Today, за промовисање добре праксе у овом подручју, сврстало у врх европских компанија, навео је Тедески.
Изузетни резултати остварени су на крилима раста сопствених брендова и дистрибутивног пословања, а расла су и сва највећа тржишта Атлантик Групе.
Такође је први пут крајем 2017, упркос изазовима у окружењу, објављена корекција очекивања профитабилности навише.
Сви кључни брендови повећали су или задржали тржишно учешће, а Аргета је, након Аустрије прошле године, постала тржишни лидер и у Швајцарској.
Први квартал 2017. обележен је напорима везаним за стабилизацију Агрокора, који је највећи регионални малопродајни партнер Атлантик Групе, а иако је приход од продаје Агрокора пао више од 15 одсто у односу на 2016., тај пад је више него компензован растом продаје осталим купцима, па је у прошлој години на тржиштима Србије, Хрватске и Словеније остварен раст од чак 5,1 одсто.
Међу тржиштима са највећом стопом од 23,1 одсто је расло тржиште Русије и ЗНД-а, а у региону Хрватска 7,5 одсто и Србија 3,5 одсто, наводи се саопштењу.
