Жигманов: Бољи дани за Србе у Хрватској и Хрвате у Србији

Жигманов, који је учествовао и на једном од састанака приликом Вучећеве посете Хрватској и прошлонедељном у згради Председништва у Београду, наводи да носи позитивне утиске са тих састанака и да ће допринети побољшању односа две државе, а самим тим и положаја две мањинске заједнице - хрватске и српске.

"Утисци су вуше него позитивни, јер је након дужег времена дошло до директне комуникације највиших представника власти и отворено се говорило о свим проблемима који оптерећују односе две државе. Са положаја мањинске заједнице за нас је било важно да се призна да ти проблеми постоје и да се искаже спремност представника власти да се на системски и примерен начин приступи решавању тих проблема, што је постигнуто. Мислим да су и питања несталих, повратка културног блага, граница, привредне сарадња имали исте или сличне завршнице. То смо видели и кад је у питању наш састанак са председником Србије Вучићем у уторак, а видели смо и када је председница Хрватске Грабар Китаровић имала сусрете са представницима удружења несталих Срба. Последице сусрета на највишем нивоу у Загребу нису били само формални и куртоазни, него иза њега постоји врло чврста спремност да се отворена питања почну решавати", оцењује Жигманов за наш лист.

Он додаје да је током разговора са српским председником истакнуто више захтева хрватске националне заједнице и исказана спремност да се они решавају, али нису прецизирани рокови, јер су проблеми различити, па самим тим и рокови за њихово решавање. Једино је прецизирано да се до 1. маја отвори лектората на хрватском језику на Филозофском факултету у Новом Саду.

" На састанку у Председништву је изражено да би добро било да део тих проблема који су једноставнији и лакше решиви буду решени до узвратне посете председнице Хрватске који ће бити до половине ове године",  напомиње Жигманов.

Како је објаснио, између осталих, један од брже решивих проблема је  куповина и обнови родне куће Бана Јелачића у Петроварадину. Влада Србије  одобрила је додатна средства да се тај поројекат приведе крају и већ следеће недеље, како каже, Хрватско национално веће ући ће у посед тог објекта и требаће неколико месеци да се он доведе у намену. Такође и питање проширења мрежа средњих школа у којима се одвија настава на хрватском језику, конкретно на Медицинску школу у Суботици, где би се за четворогодишњи образовни профил отворило једно одељење. Брзо решиво питање је, по оцени Жигманова и враћање Хрватског дома у Сремској Митровици, као и питање покровитељства над “Дужијанцом” које може бити решено у року од месец дана. Нешто дуже ће се решавати обнова Дома културе у Таванкуту, али и дрвеног моста у Бачком Моноштору.

Јасне поруке које охрабрују

Како истиче Ђигманов, позитивни ефекти ових састанака већ се могу осетити у стању хрватске националне заједнице у Србији, јер је Вучић послао јасне поруке да се Хрвати не смеју сматрати угроженима, да несигурност и страх не смеју бити део њихових живота и да ће Србија учинити све да реши проблеме ове заједнице, интегрише је у друштво и укључи је у процесе доношења одлука.

" Ове поруке храбре грађане хрватске националности да у свакодневном животу исказују свој идентитет. У том смислу мислим да се већ сада осећа неки већи простор слободе и грађани препознају да смеју бити оно што јесу и да њихови захетви неће бити тумачени на негативан начин, већ да ће се решавати", каже председник ДСХВ.

" Мало су захтевнија питања несталих, укључивање хрватске националне заједнице у доношење одлука, зајамчен мандат на свим нивоима представничке власти, питање реституције, питање католичке цркве, системски приступ обнови сакралне баштине. То су питања која претпостаљају дуже време за реализацију", оцењује Жигманов.

Састанку са представницима хрватске националне заједнице, поред председника Вучића, присуствовали су и председник Покрајинске владе Игор Мировић и новосадски градоначелник Милош Вучевић, јер је део захтева из надлежности градске, односно покрајинске власти, попут обнове родне куће Бана Јелачића, и рада ХКПД “Јелачић” из Петроварадина чије ће активности финансијски потпомоћи. У непосредној надлежности Покрајинске владе налази се и дрвени мост у Бачком Моноштошору, који је део у надлежности “Вода Војводине”. Тај мост је веома важан за живот локалног становништва.

" Они су били присутни као представници оних инстанци власти који непосредно могу да решавају проблеме о којима је било речи а који су у надлежности Војводине и Новог Сада. Њихово присуство је било и више него корисно", напоменуо је Томислав Жигманов.

Осврћући се на посету председника Србије Хрватској, казао је да је прошла изузетно добро и на највишем нивоу, као и да су и протести дела јавности који су били против Вучићеве посете, „били у духу демократских стандарда“  али да су медијски пренадувани. Како је рекао, значајан фактор у нормализацији односа две земље представља и чињеница да председница Хрватске и председник Србије припадају странкама на десној страни политичког спектра.

Сарадња са Србима у Хрватској

Жигманов наводи да представници хрватске националне мањине већ више од деценије сарађују са представницима српске заједнице у Хрватској.

"Наши билетарлни сусрети су чешћи него што је то било између представника држава. Имамо развијене програме размене у култури, спорту, размењујемо књиге, часописе, новине... Међусобно једни друге упознајемо са приликама, друштвеним положајем, једни од других учимо када су у питању нека решења и покушавамо бити конструктивни учесници унутар хрватско-српских односа. Сигурно да ће позитивна клима усмерена на то да се отворена питања реше учинити и да се положај српске заједнице у Хрвраској и српске у Србије додатно стави у функцију решења одређених проблема који постоје и да ће укупно озрачје у којима ће се то одвијати бити повољније", каже Жигманов.

"Без обзира да ли долази неко са левог или десног политичког спектра важно је да препознају политичку одговорност за тренутак и простор у којем делују, не само када су у питању судбине држава у којима обављају дужност, него и када су у питању односи у суседству. У том смислу мислим да су хвале вредни напори два председника да чине колико је у њиховој надлежности помаке у решавању отворених проблема, да иницирају, предлажу решења, отварају комуникацију, да у духу добре вере покушају наћи решење. Будући да долазе из десног политичког спектра ови напори имају додатну вредност, јер се на тај начин снажније амортизују и релаксирају укупни међудржавни односи",  закључио је председник Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислав Жигманов.

Александар Савановић