Žigmanov: Bolji dani za Srbe u Hrvatskoj i Hrvate u Srbiji
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj na poziv predsednice te zemlje Kolinde Grabar Kitarović i prošlonedeljni sastanci dva predsednika sa predstavnicima srpskih i hrvtaskih udruženja u Beogradu i Zagrebu potvrda su da je otvoreno novo poglavlje u odnosima dve države od koje će korist imati i Srbi u Hrvtskoj i Hrvati u Srbiji, ocenjuje za „Dnevnik“ Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i jedni poslanik hrvatske nacionalne zajednice u Skupštini Srbije.
Žigmanov, koji je učestvovao i na jednom od sastanaka prilikom Vučećeve posete Hrvatskoj i prošlonedeljnom u zgradi Predsedništva u Beogradu, navodi da nosi pozitivne utiske sa tih sastanaka i da će doprineti poboljšanju odnosa dve države, a samim tim i položaja dve manjinske zajednice - hrvatske i srpske.
"Utisci su vuše nego pozitivni, jer je nakon dužeg vremena došlo do direktne komunikacije najviših predstavnika vlasti i otvoreno se govorilo o svim problemima koji opterećuju odnose dve države. Sa položaja manjinske zajednice za nas je bilo važno da se prizna da ti problemi postoje i da se iskaže spremnost predstavnika vlasti da se na sistemski i primeren način pristupi rešavanju tih problema, što je postignuto. Mislim da su i pitanja nestalih, povratka kulturnog blaga, granica, privredne saradnja imali iste ili slične završnice. To smo videli i kad je u pitanju naš sastanak sa predsednikom Srbije Vučićem u utorak, a videli smo i kada je predsednica Hrvatske Grabar Kitarović imala susrete sa predstavnicima udruženja nestalih Srba. Posledice susreta na najvišem nivou u Zagrebu nisu bili samo formalni i kurtoazni, nego iza njega postoji vrlo čvrsta spremnost da se otvorena pitanja počnu rešavati", ocenjuje Žigmanov za naš list.
On dodaje da je tokom razgovora sa srpskim predsednikom istaknuto više zahteva hrvatske nacionalne zajednice i iskazana spremnost da se oni rešavaju, ali nisu precizirani rokovi, jer su problemi različiti, pa samim tim i rokovi za njihovo rešavanje. Jedino je precizirano da se do 1. maja otvori lektorata na hrvatskom jeziku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
" Na sastanku u Predsedništvu je izraženo da bi dobro bilo da deo tih problema koji su jednostavniji i lakše rešivi budu rešeni do uzvratne posete predsednice Hrvatske koji će biti do polovine ove godine", napominje Žigmanov.
Kako je objasnio, između ostalih, jedan od brže rešivih problema je kupovina i obnovi rodne kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu. Vlada Srbije odobrila je dodatna sredstva da se taj porojekat privede kraju i već sledeće nedelje, kako kaže, Hrvatsko nacionalno veće ući će u posed tog objekta i trebaće nekoliko meseci da se on dovede u namenu. Takođe i pitanje proširenja mreža srednjih škola u kojima se odvija nastava na hrvatskom jeziku, konkretno na Medicinsku školu u Subotici, gde bi se za četvorogodišnji obrazovni profil otvorilo jedno odeljenje. Brzo rešivo pitanje je, po oceni Žigmanova i vraćanje Hrvatskog doma u Sremskoj Mitrovici, kao i pitanje pokroviteljstva nad “Dužijancom” koje može biti rešeno u roku od mesec dana. Nešto duže će se rešavati obnova Doma kulture u Tavankutu, ali i drvenog mosta u Bačkom Monoštoru.
Jasne poruke koje ohrabruju
Kako ističe Đigmanov, pozitivni efekti ovih sastanaka već se mogu osetiti u stanju hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji, jer je Vučić poslao jasne poruke da se Hrvati ne smeju smatrati ugroženima, da nesigurnost i strah ne smeju biti deo njihovih života i da će Srbija učiniti sve da reši probleme ove zajednice, integriše je u društvo i uključi je u procese donošenja odluka.
" Ove poruke hrabre građane hrvatske nacionalnosti da u svakodnevnom životu iskazuju svoj identitet. U tom smislu mislim da se već sada oseća neki veći prostor slobode i građani prepoznaju da smeju biti ono što jesu i da njihovi zahetvi neće biti tumačeni na negativan način, već da će se rešavati", kaže predsednik DSHV.
" Malo su zahtevnija pitanja nestalih, uključivanje hrvatske nacionalne zajednice u donošenje odluka, zajamčen mandat na svim nivoima predstavničke vlasti, pitanje restitucije, pitanje katoličke crkve, sistemski pristup obnovi sakralne baštine. To su pitanja koja pretpostaljaju duže vreme za realizaciju", ocenjuje Žigmanov.
Sastanku sa predstavnicima hrvatske nacionalne zajednice, pored predsednika Vučića, prisustvovali su i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i novosadski gradonačelnik Miloš Vučević, jer je deo zahteva iz nadležnosti gradske, odnosno pokrajinske vlasti, poput obnove rodne kuće Bana Jelačića, i rada HKPD “Jelačić” iz Petrovaradina čije će aktivnosti finansijski potpomoći. U neposrednoj nadležnosti Pokrajinske vlade nalazi se i drveni most u Bačkom Monoštošoru, koji je deo u nadležnosti “Voda Vojvodine”. Taj most je veoma važan za život lokalnog stanovništva.
" Oni su bili prisutni kao predstavnici onih instanci vlasti koji neposredno mogu da rešavaju probleme o kojima je bilo reči a koji su u nadležnosti Vojvodine i Novog Sada. Njihovo prisustvo je bilo i više nego korisno", napomenuo je Tomislav Žigmanov.
Osvrćući se na posetu predsednika Srbije Hrvatskoj, kazao je da je prošla izuzetno dobro i na najvišem nivou, kao i da su i protesti dela javnosti koji su bili protiv Vučićeve posete, „bili u duhu demokratskih standarda“ ali da su medijski prenaduvani. Kako je rekao, značajan faktor u normalizaciji odnosa dve zemlje predstavlja i činjenica da predsednica Hrvatske i predsednik Srbije pripadaju strankama na desnoj strani političkog spektra.
Saradnja sa Srbima u Hrvatskoj
Žigmanov navodi da predstavnici hrvatske nacionalne manjine već više od decenije sarađuju sa predstavnicima srpske zajednice u Hrvatskoj.
"Naši biletarlni susreti su češći nego što je to bilo između predstavnika država. Imamo razvijene programe razmene u kulturi, sportu, razmenjujemo knjige, časopise, novine... Međusobno jedni druge upoznajemo sa prilikama, društvenim položajem, jedni od drugih učimo kada su u pitanju neka rešenja i pokušavamo biti konstruktivni učesnici unutar hrvatsko-srpskih odnosa. Sigurno da će pozitivna klima usmerena na to da se otvorena pitanja reše učiniti i da se položaj srpske zajednice u Hrvraskoj i srpske u Srbije dodatno stavi u funkciju rešenja određenih problema koji postoje i da će ukupno ozračje u kojima će se to odvijati biti povoljnije", kaže Žigmanov.
"Bez obzira da li dolazi neko sa levog ili desnog političkog spektra važno je da prepoznaju političku odgovornost za trenutak i prostor u kojem deluju, ne samo kada su u pitanju sudbine država u kojima obavljaju dužnost, nego i kada su u pitanju odnosi u susedstvu. U tom smislu mislim da su hvale vredni napori dva predsednika da čine koliko je u njihovoj nadležnosti pomake u rešavanju otvorenih problema, da iniciraju, predlažu rešenja, otvaraju komunikaciju, da u duhu dobre vere pokušaju naći rešenje. Budući da dolaze iz desnog političkog spektra ovi napori imaju dodatnu vrednost, jer se na taj način snažnije amortizuju i relaksiraju ukupni međudržavni odnosi", zaključio je predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov.
Aleksandar Savanović
